Просветни гласник

КРИЛОВ Љ Е

I! Е В А С Н Е

315

и сама — цедо лето без одмора певала." — „А, дакле тако ? Ти си цело лето певала ? Па лепо; ајд сад иди па мало поиграј Л а ж о п. Некакав племић (а можда је био и кнез), вративши се и;з далеког путовања, шеташе се у пољу са својим пријатељем иешке. Почне причати и хвалити се куда је путовао и каквих се чуда нагледао. „Оно што сам видео," говораше он, „то више никад нећу видети. Каква ми је ово ваша земља ? то хладно, то велика врућина, то се сунце за облаке сакрије, то велика припека, да видиш како је тамо, — тамо ти је прави рај ; кад се сетим чисто мн на души одлакне ! Нису потребне ни тонле хаљине, нису нужне ни свеће, јер се ноћу — као и дању види, нреко целе године, све ти је прави мајски дан. Тамо — нико нити сади ни сеје, а да видиш, шта тамо расте и зре ! Ево на пример, ја сам видео у Риму краставац — ах Боже мој! верујеш ли ми да је велики као каквобрдо." — „И није никакво чудо," одговориће мој пријатељ: „свакојаких чудеса има на свету; али није сваки кадар да их нримети. Ево, и ми ћемо баш сад да наиђемо на једно чудо, и ја сам потпун уверен, да ти до сад таквог чуда — нити си чуо ни видео. Ено, видиш ли онај мост иреко реке, нреко кога ћемо прећи ? Он изгледа прост, али има једно чудновато својство: ниједан лажов нреко њега не сме прећи; ни на нола моста не дође, мост се сруши, и лажов у.реку падне; али ко не лаже, тај и на каруцама преко моста јурити може." Тада ће лажов запитати : -— А је ли дубока ова ваша река?" — „Па баш и није тако плитка," одговори му при-

јатељ. „Дакле видиш ли, пријатељу, ти таког чуда ниси видео на свету! Ма да ја не спорим, да римски краставац, велики као брдо, чини ми се, ти тако рече ? — „До душе, није баш велики као брдо, али ће бити колико једна кућа". — „Ма како да је чудно, али је тешко веровати; но и мост, нреко кога ћемо нрећи, врло је чудноват, јер лажова никако не трпи. Овог пролећа (о томе зна цела варош) пали су с њега у реку два новинара н један кројач. Не спорим, да краставац може бити као кућа велики ; то је заиста чудиовато, само ако је то истина" — И није баш тако чудо", рећи ће лажов; треба знати, како је у самој ствари. Немој ти мислити, да се свуда граде тако велике куће као код нас: тамо се граде тако мале кућице, да с муком двојица могу у њих ући, — па и то, не могу ни стојати ни седети. — „Нека је баш и тако", одговори пријатељ лажову, „јанризнајем, да је краставац тако велики, да се два човека у њега сместити могу; али не треба заборавити и чудновато својство нашег моста; јер кад лажов преко њега иде, он не коракне ни пет корачаја, мост се сруши и онсе у воду строиошта..." „Чуј ме иријатељу: неће ли боље бити, да ми иреко моста не ирелазимо, веЛ брдд да иотражимо?..."

23 Иетао и зрно бисера. ГГа буњишту петао чепркаше и нађе зрно бисера, иа овако говораше: „Ала је ово ништавна ствар ! Није ли будалаштина, што је свет тако високо цени? Ја бих се далеко више радовао, кад бих зрнце јечма нашао ; оно није баш тако сјајно и угледно, али је за желудац добро...."

40*