Просветни гласник

316

КРИЛОВЉЕ

И незналице исто тако о многим стварима изричу свој суд. Кад важност какве ствари не разумеју, они је за багателу и будалаштину сматрају.

24 Сел.ак и наднинар. Кад се у каквој беди и невољи нађемо, ми смо готови свакога за помоћ замолити ; чим се беде опростимо, ми често избавиоцу леђа окрепемо: сваки о њему од ока изриче свој суд, и срећа је ако он ие буде пред пама још и крив. Сељак — старац, у први сумрачак, иђаше кроз једну шумицу с ливаде у село. С њиме беше и један надничар, па се на једанпут сусретну с медведом. Медвед на сељака јуриши ; обори га, мумла и лом:и, и бираше место одакле да га почне јести. Јадном старцу беше дошао крај. „Стеио, мили Степо, немој ме оставити и изневерити", мољаше сељак свог санутиика испод медведа. И наш нови херкулес — надничар, колико је игда снаге имао, потегне сикиром, и пола главе медведу оцени, а гвозденим вилама трбу му ирободе. Медвед заурла и мртав паде. Беда мииу, сељак устаде, и аоче надничара — свог избавиоца, да резили : „Ти си глупост учинио, Стенапе! Заиме света каку глупост?" — „Да, да, глуност, будало једна! Чему си се обрадовао ? медведа си пробо и кожу му иокварио!..

25 Рабаџије. Путоваху рабаџије с колима, у којима беху потоварени лонци. Дођу до једне стрмепе низбрдице низ коју је требало — кола по кола полагано спуштати. Газда остави остале рабаџије да на брду

чекају, а он полагано почне прва кола ииз брдо спуштати. И ако коњ беше млад али је кола вукао добро. Но газда на сваком кораку свог коња псоваше и резиљаше: „Ала си ми и ти некакав коњ, ногледајте — миликаорак! Гле, у мало ие удари на камен; врда и тамо и амо! Гле онет труцнуше кола, — а требало је само мало у лево. Гле ти њега магарца! та ие умеш извући ни уз брдо, а камо ли спустити пиз брдо! Чисто човек да нукне од једа! Ти и ниси за кола, већ воду да вучеш, кад си тако глуп! Најзад, коњ кола крену; но чим се низ брдо спуштати иочеше, кола коња састраг гурати иочеше, а рукуницама у бокове мувати; коњ се дурне, кола за њима јуре — то по камену, по чапурју, — направи се читав лом, и најносле, кола се у ендек претуре, и сви лонци у парчиће оду! И код многих људи опажа се слична слабост. Нама се чини да је оно погрешка што други ради, а кад сами почнемо то исто радити, ми двојином горе урадимо. 26 Закупац и обућар. Богат закуиац живљаше у раскошној палати; слаткоје јео и пио; сваки је дан иравио гозбе и весеља; богатству свом ннје знао рачуиа. Свачега у кући доста — и вина и других ђаконија. Једно само не бејаше код закунца добро , — није могао да спава ноћу. Можда се плаишо страшног божјег суда, или се просто бојао да не осиромаши, тек никако није могао слатко и тврдо заспати. Покаднгго , ако би га и ухватио сан пред зору, али му беше на врату друга невоља. Баш преко пута од њега живљаше у сиромашној кућици бедни обућар. Он је био тако добар певач и веселе нарави, да је од зоре иа