Просветни гласник

320

КРИЛОВЉЕВЕ БАСНЕ

оде својој кући. Тамо је читао , правио прибедешке , цуњао и по књигама и по лејама, и мучио се од јутра до мрака. Једва један посао савлада ; тек што каква усадба из леје никне, наш философ у журналпма и новинама на другу систему и новост палази, окуни. па изнова леје прекопава и краставце нресађује. Најпосле, какав је изишао резултат? У баштована све ннкло и доспело; он у ћару и дело готово, а философ — без краставаца остао.

32 Старац и три младића. Старац у дубоким годинама пресађиваше неку воћку. Гледајући ово, три младића — шипарца — међу собом говораху: „Овај старац, у место да се спрема за други свет, њему нало на намет, да сади воћке". А овако се младићи у брк старцу смејаху: „Да би дочекао плод од воћке коју садиш, требало би два века да живиш; е да ли се надаш, да ћеш ти бити другн Матусал ? Батали старино тај посао, ти ли можеш на дуг век рачунати, кад ниси сигуран да и овог часа нећеш издахнути ? Ми би младићи тако што могли замишљати, јер смо и здрави и млади, и у цвету снаге, а теби старцу, време је да се с гробом упознајенг" На то ће им старац смерно одговорити: „Драги моји! ја сам из детинства труду и раду навикнут; а од овог посла што га сад радим, ако и не очекујем никакве користи, баш за то га више с вољом радим. Ко је добар, тај се не труди саио за се. Садећи ово дрвце, мене и то радује, што ако ја не доживим да се у његовом ладу склоним, то ће се мој унук — кад-тад његовим хладом наслађавати, па и то је за меие плод. А ко може јамчити унапред и о томе, ко ће кога од нас преживети? Еда ли смрт гледа на младост и снагу,

или на лепоту лица? Ах, колико сам ја у мојој старости иснратио до гроба ирекрасних девојака и снажних младића! Ко зна, може бити, да сте ви ближе смрти, и да ће вас пре црна земља покрити." Како им је старац рекао, тако је доцније и било. Један од њих нусти се трговати по мору; исирва му се нада и срећа осмехнула, но морска бура галију разбије, те и трговца заједно с надом нрогута. Други опет, негде у страној земљи иреда се раскоши и уживању, за што је здрављем, а ускоро и главом илатио. А трећи, напије се угрејан хладне воде, разболе се и легне у кревет; њега почну лечити вешти лекари, али му не помогоше. Те тако суђено буде да наш добри старчић сва три младића оплаче и ожали.

38 3 м а ј. Пуштени змај беше се уздигао под облаке. Приметивши с висине у долнпи малог лептирића, почне му овако говорити: „Верујеш ли ми, да те једва видим, тако си мали! Признај, да ми завидиш гледајући ме како високо летим". — „Завидим ти? Боже сачувај! Узалуд ти тако о себи много уображаваш ! Ма да високо летиш, ти си на канапу привезан. Такав живот, драги мој, далеко је од среће. Ја истина — не летим високо , али за то летим куд намислим, и куда хоћу. Сем тога, Боже ме сачувај, да би ја ради забаве залудничара, цео век тресао се и дрктао по ваздуху".

и Ч в о р а к. Сваки има свој соиствени дар, но дешава се често, да по неки, завидећи спо-