Просветни гласник

КРИЛ.О В Л>ЕВЕ БАСН Б

собности другог, почиње радити оно, што му није заиат. А ја би свакога саветовао, да оно ради у чему је вешт; јер (;амо од тога рада биће вајда.

Некакав чворак, још из младости беше се научио да пева као штиглиц. Својим титрастнм гласом целу шуму весељаше и сваки чворка за лепо невање хвал,аше. Други би с таквом хвалом био нотнуно задовољан; но наш чворак, чувши како славуја хвале за лепо певање, — а по несрећи, беше и мало завидљив, — рећи ће својим друговима: „Пазите само , ја ћу запевати исто онако као и славуј." И доиста, он отпоче певати, али сасвим на други начин: ђа је пиштао, ђа цврчао, то као јаре завречи, то као маче замауче ; једном речи, он разјури све нтице својим новим невањем. Мој мили чворче, дед кажи, какву си корист видео од новог невања ? Боље ће бити да неваш добро као штиглиц, него рђаво славујским гласом.....

35 € и 1> у д и р е к а. Суседни спруд реци говораше : „Шта ће то рећи, кад год на тебе погледам, ти ненрестано течеш! Еда ли се ти, сестрице, нећеш уморити? Семтога, ја свеједнаио видии, да по теби плове велике натоварене лађе; ти носиш грдно велике сгглавове, а и да не говорим о чамцима и чуновима, — њима се не зна ни рачупа! Хоћеш ли се већ једном таког живота курталисати ? Да сам на твом месту, ја бих до сад од мука нресануо! Кад сравним моју судбу с твојом, ја видим, да сам куд и камо срећнији но ти! Оно истина, ја нисам тако важан ; мој ток не отеже се преко целе мане ; мене у несмама ие певаЈу, — па и нашто ми је то? То је све за ме сујета! Али нризнаћеш, да ја међу каљавим обалама, цросветИн ГдАспик 1889

исто као ваква госнођа у перини, лежим, башкарим се и уживам мирно. И не само да се не плашим, да ће по мени нловити лађе или снлавови , но ја — шта више, не знам колико је и чамац тежак! И то је много, ако се покадшто деси, да на поврпшии мо.јој какав листић пронлови, који је случајио ветар нанео. Дед реци ми, шта је кадро заменити овакав безбрижан живот ? Са свију страна од ветрова сам заклоњен, и не таласајући се, мирно гледам на светску сујету, а у пријатном сну филосоФирам". На то ће река сируду одговорити: „А кад ФнлосоФираш, пада ли ти па памет онај нриродни закон: да вода своју свежину само кретањем очувљава ? И ја сам постала великом реком за то, што сам тихи живот папустила, па се тог природног закона држати почела. Сваке године, обилношћу чисте и свеже воде, ја корист доприносим, па сам за то и у части и у слави ; па ћу можда још читаве векове тећи, кад о теби не ће бити ии спомена ни речи": Како је река казала, тако је и било; — она и дан-дањи тече. А јадпи спруд, из године у годину све је више и више усањавао, песком и блатом засипан, па најпосле сасвим усахне и трском зарасте. Тако бива и.у свету. Кад којим народом завлада леиост, нашто му је и природан дар? Леност је мати свију норока; леност је главни узрок, те понеки народ зачами и увене.

36 Тришин огртач. У некаког Трише ноцена се огртач на лактовима. Но Триша није дуго мислио шта ће и како ће ; подсече скоро четвртину од рукава, узме иглу и конце, па закрпи своје лактове. Огртач опет го41