Просветни гласник

ИЗВЕШТЛЈИ СТАРЕШИНА СРЕДЊИХ ШКОЛЛ

ница. По поједипим разредима било их: I у I. разреду оба одељења 101,' у II. 68, у III. 55, у IV. 24, у V. 39, VI. 23 и у VII. 21. Од ученица две су биле у вишој а остале у нижој гимназији. У току годпне отпало је 75 учепика, међу којима троје абог смрти. Свега је дакле њих 255 свршило школску годину и положило све испите. Општи резултат успеха ових ученика види се из овог прегледа : Од 77 ученика I. разреда, који су положили све испите, нрелази 40, попавља испит из по једпог предмета 12, из по два 10, ионавља разред 14, отпушта се 1 ; Од 53 ученика II. разреда прелазе 33, ионавља један испит 7, два испита опет 7, разред 5, одпушта се 1; Од 47 ученика III. разреда нрелази 35, понавља један испит 8, два испита 1, разред 2, одпушта се 1 ; Од 18 ученика IV. разреда прелази их 8, ионавЉа један испит 8, два испита 1, разред 1; Од 23 ученика V. разреда прелази 11, понавља један испит 5, два испита 4, разр-ед понављају 3; Од 17 ученика VI. разреда прелази 10, понављају један испит 4, два испита 1, разред 2; 0 ученицима VII. разреда поднео сам Вам засебно извештај, из којега се види, да је разред свршило њих 20, а 18 имало ирава на испит зрелости и иолагало га. Односно похођења школе говоре ови бројеви: све 330 ученика учинпло је 4-089 оправданих и 3009 неонравданих изостанака. На једног ученика долази

12-60 онравданих и 9'12 неоправданих изостанака. Из прегледа о успеху ученика најбоље се види, колико се успело. Да није било појачих сметња, зар би се и вшпе учинило, али школска 1888—89 година била нам је за један цео месец од других краћа због зграде, а ни наставника није било довољно кроз целу годину. Краћа година нарочито учинила је, те се није могао извршити програм из опште историје и историје српске књижевности; из геограФије изостало се с ускехом, јер се управо било без наставника до почетка јануара; нарочито се пак изостало из алгебре због одсуства, дотичног наставника. И ове школске године, као и до сад, уверио сам се, да се с овим бројем наставника тешко може радити без осетне штете за по који предмет. Број наставника не сме се код нас одређивати искључиво према броју часова, нарочито не за предмете из група фидолошко - историјских. Сви ми добро знамо, да су нам иаставници ових иредмета великом већином самоуци: за једне предмете нису увек биле попуњене катедре на нашој Великој Школи, а за по који и нема је никако. Најобичније бива да се наставник почне спремати, кад му ваља радити као учитељ. Ово је узрок те се многи морају ограничити на поједине делове из целе сродне групе наука; ово је узрок с кога се .варамо, да чак и специјалиста имамо, а ми смо далеко од тога. Оно има и светлих изузетака, али изузеци су само изузеци. Л.ако је појмити тегобу оваког положаја свакоме, који жели бољитак у будућности, пити је тешко уверити се, да се врло греши, кад се наши наставници