Просветни гласник

извЕппа.тн илдзорпика ооповпих школл

357

шло добрим путем; са историјом српског народа и грађом историјском уз зсјмљопис пе иде најбоље из разних узрока као што :11у их навести. После ове кратке папомене сад ћу да поређам уснехе ђачке из нојединих предмета и то по разредима. а). Из сриског језика Читање је у I. разредима на пеким местима један или дпа сгупња преко читања на слогове. Преображај слогова у речи се опажа као што рекох само на пеким местима; — иначе је читанчица савладана; деца читају доста добро и доста лепо. Граматички је део бољи од читања. У П-им разредима читање је задобило и виШе логичности и естетичности, наравмо, са изузетцима на неким местима који се дају оправдати. Граматички део јс свуда обрађивап добро. У ГП-им и 1У-им разредима је читање било добро, разумевање читанога врло добро, али би граматично знање требало да по овоме буде тако исто, а оно не беше, и ако не у већини школа оно у г 3 од тих школа, нарочито у ногађању времена код глагола у III р. и у погађању нредлога и прилога у IV. р. Пажња на говор, парочито у местима ко.ја имађаху туђег елемента, довољно беше обраћена, што се опажало по обичном разговору између ученика а и у самим одговорима тих ђака. Декламоваш је код ученика из 1-ог разреда било приличпо а код старијих ђака већ боље а па многим местима у Ш-им и 1У-им разредима било као што ваља са разумевањем оне садржине коју ђак декламује. б). Рачун. За оцењивање усиеха из рачупице ја сам узео да посматрам одговоре ђачке из

најпростије анализе бројева, врсте рачунања са именоваиим и пеименованим бројевима и решавање комбинованих задатака који одговарају животним нотребама а све разуме се у оној мери како је то програмом на поједиие разреде наређепо. Употребив ово, нашао сам да је у ; I разредима усмено рачунање бол.е обра1 )Ивапо од писменога. Док у усменом рачунању влада извесна лакоћа у одговорима било при обичној анализи бројева, радњи са именованим бројевима или у комбинованим задацима, — дотле је са писменим у онште теже ишло. У II р. општи резултат више од доброга. Задатака је било на више места и таквих, који су покрај комбинације радња обухватали практичне примере из живота. Пажња је обраћаиа подједнако и на усмено и на писмено, али су по готову одговори из усменога бољи од писмепога рачунања. У III р. резултати су успеха у овим разредима из усмепога више од доброга а из писменога врло добри. Задаци и усмепи и писмени беху добри и одговараху практичним захтевима живота са одговорима махом довољним а пегде и потпуно тачиим. У IV. р. је рачунање у ствари на највишем ступњу у осн. школи. Како усмено тако и писмепо је све као што треба. Општи преглед који сам учинио над успехом из рачуна иад методом, предавања и давањем задатака то је овај: крај све добре стране коју мора имати предавање из рачуна употребом рацион. метода инак се поткрадају погрешке нарочито у 1-им и П-им разредима а на више места и у Ш-им, да ђаци пре кажу којом ће радњом решити какав рачунски задатак него што изнесу претходне разлоге; даље, нри писању самога задатка из множења име-