Просветни гласник

ИВВЕШТАЈИ ИЛДЗОрТТИКА ОСИОШТИХ ЈПКОЛА

3 5 С

Ниш је био пун старих турских зграда кад смо ми дошли у њега. У такима су му биле и основие школе до скора. Сад их већ почиње измештати у боље, а ове се године довршује нова зграда, па Стам-

бол-капији, коју онштина нарочито подиже за школу, и у иогодби је друга, те ће се кроз кратко време школе друге нреснице паше сместити у зградама које доликују и њој и њима.

2. г. X. Анђелкови^а, о школама у Купријском округу.

Из података које сам у посебном извештају имао част послати Вам о школама у окр. ћупријском, а нарочито из опога општега прегледа пад послатим оценама, излази као резултат, да је успех ђачки и рад наставнички у опште врло добар. Велики део датих оцена јесу резултат од онога скупа прилика у којима беху: школа, учитељ, стање ђачког посећивања школе и њихпо бројно стање. Поред овога још и ови услови; метода, рад и спрема учитељска. Узев у рачун овај броЈ обзира према којима се има освртати ирегледање школа онда се може рећи да су те оцене од релативне вредности, јер су сума не само повољних већ и неповољних услова. Тако су п. пр. оцене од једне исте бројне вредности, како за сеоског учитеља тако и за варошког, односне; јер су они нрви увек у више или мање неповољнијим приликама него варошки наставници. Довољно је наноменути само ону сталну појаву сеоске школе, да је број одсустава тамо већи него у варопишм а тако исто и набавка књига или и потреба школских. Нека се овоме додаду још и оне разлике у програмима за сеоске неподељене школе или и иодељене на два учитеља онда је јасно оно што сам тврдио да је и доказано. Али, при свима овим разликостима од услова, ипак се опажа да и подељене и ненодељене школе своје нод извесним оп-

штим условима као што су метода и спрема учитељева. У ирошлогодишњем извештају ја сам изпео своје мишљење о томе како сам ценио рад наставпички. Увереп, да је то мишљење умесно, ја сам га се и ове године иридржавао иа сам нашао да н. пр. одличне паставнике карактерише рационалан метод проведен кроза све предмете, темељпо знање и обрађивање скоро свију предмета једнаком јачином и заузетошћу; врло добре, који су главне предмете обрађивали горњим начином, прир. иауке иешто рацион-методом анешто катехетичпом методом са дисциплином негде одличном а негде врло добром; добре, све онако што и врло добре, само са доста мањом количином рада па и спреме, а ту и механизам хоће да отме маха. II. Предавања и усиех ђачки. Највише су разрађена предавања за сриски језик и рачун, ио свој прилици прво с тога што се о тим предметима са свију страна највише води рачуна а друго и с тога, што је и књижевност у томе најбоља са упутствима за иредавање. За овим иредметима долази одмах нредавање из земљописа на доста рационалној али неусавршеној основи, природне науке у толико у колико су по самој природи ствари везане за методу очигледности. Са пауком хришћанском изгледа да је се но-