Просветни гласник

355

45*

читају о „Усуду" или коју другу иародну приповетку и да изиалазе „глаголе," „иадеже," „речеиице," „подмете," „прироке," „сииоииме" итд.; о „глобу," Јевропи и 1Г .сни и водама и државама; о Феиичаиима, Мисирцима, Персијанцима, Ахилу Хектору, Хаиибалу, Нерову и његовој грозној мајци, Виљему Телу и т. д.; о лењивости тела, падању, иолузи, о стањима тела, о иостајању звука, о иростирању светлости, о спровођењу топлоте, и тако даље ? Из свега овога ја не видим да ће их основна школа боље „спремити за живот," Пред вама видите читаве удаваче, а оне вам говоре о „светим утварима" и иричају о Грцима и Римљанима. И до краја исиита ништа не видите што ће им сутра требати у кући и новоме животу, сем оно мало нешто „женских радова." И нека су они најкраснији, је ли то сав задатак и позив женскиња у друштву? Држим, да није далеко време, када ће се у другој нрестоници отворити кака средња или виша женска или девојачка школа, пе само за њу но и за околне мање вароши, којима је далеко Београд, а волеле би своју женску децу да школују даље у каквој женској школи но у гимназији с мушкарцима заједно. И онда ће бити излишне више основне женске школе и законско принуђавање родитеља да их дају у школу. А кад се отвори така школа, онда неће морати ни програм да буде оваки, као за мушкарце. И ове године сам сазнао, да се за оно време од испита до Петрова дапа ништа озбил>но не ради. Неки „утврђују" оно исто што су и преко године предавали, а неки иду даље и иочињу оно што ће да дође до годиие. Ииједаи ннје озбиљап рад, нити се врши пред свом де. цом. За то време, од испита до Петрова дапа, ни деца ни наставници нс иду у школу као дотле, нити им ко води ра-

чуна о изостанцима. Сем тога и нас изасланике моле, да их ослободимо дан два, те да се одморе и они и деца, и да могну отиЛи коме другу на исиит. У прошлогодишњем своме извештају ја сам подуже говорио о потреби овога, и нредлагао сам: да се у свакој школи школска година сврши с исаитом, овим што ми држимо, и да се деца одмах раснусте па само да дођу на Петров дан у цркву на благодарење и какву школску свечаност ако је учитељи приреде. И учитељи, после свога испита, да могу слободно ићи својим друговима на испит. На овај начин би и деца и учитељи употребили ово време много корисније. И ове године сем остао при томе. Остајем и при томе, да се укине ово давање оцена јавно, но да се место тога кажу наставнику примедбе, све добре и лоше стране у раду његову и у настави и у васпитању. А плата њипа нека се уреди независно од оцена, као и у другим струкама. А, ко неће да ради, има друга пута да се казни, и то не тек на крају године. У више прилика увиђао сам потребу, на и ове године, да би барем по учитељскпм школама ваљало завесги аознавање закопа земаљских, а нарочито згконе и разне наредбе и уредбе школске и администрацију. У првом уређењу учитељске школе у нас од 1870. стајао је и овај предмет „Познавање основних закона земаљских," и т ко се предавао Устав и још неки закони. То свакојако није задовољавало сву потребу, али је онет боље било и ово штогод но данас ништа. Ово би много допринело тачности у вршењу дужности своје, а тиме би школа само добила. Нема сумње, да што се боље и свестраније буду сиремали наставници за свој иосао, да ће им и он бити све чистији н светлији .