Просветни гласник

изнештаји илдзории књигама које су намењене ученицима основиих. школа. Тако је објашњење молитава у I. р. добро, али оиа онширна иричања о животу Св. Саве свакојако премашују моћ дечијега схватања. Тако су исто и животониси светаца у II. р. неразумљиви аа децу. У IV". раз. су причања христових прича обична причања са разним стунњем тачности у тумачењима. Највише ми се чинило да је природно оиде било, где су христове приче поткрепљивале какву нричу из живота што расветљава понашање и владање као и љубав према ближњему. Мени се начин учинио згодиим и ја сам га преноручивао, јер мислим да ће бити иајзгоднији за утицање па морални и религиозни развитак осећања. Словенска читанка у III. и IV. р. не предаје се с вољом. 0 овоме предмету требало би што пре да Иросветни Савет донесе своје одлучно мњење како и па који начин да се иредаје или изостави ако је то могућно. е). Писање. Л епота и нравилност у писању је различита, и ако се према једним и истим прегледалицама ради. Овоме је узрок неједнака заузимљивост код наставника а ио свој прилици и претрпаносг нредмета што их нарочито наставници у неподељевим школама савлађују. ж). Певање. Оно се најразноврсније предаје и са мало разумевања. Не могу знати које се време употреби док сваки разред научи но коју песму, али са обзиром на то што има случајева где сеоска деца показују природан дар за певање што песма утиче па развитак осећања дружељубља, остајем при моме лањском мњењу, да би требало све песме намењене основпој школи ста-

основиих школа 3 59

вити у иоте, штамнати их о трошку министарства и разаслати свима школама, а учитељц ће их без сумње научити на својим скуповима, и опда ће се правилност у певању још јаче однеговати а хармоничко певање лако је за доцнија времепа извести. з). Гимнастжа. Може се рећи да се свуда ради са малпм изузецима иодједнако и то довољпом спремом и усиехом. Само не могу зиати да ли се оиа нредаје преко целе године или само на месец дана пред прекид школа. Д о д а т а к. У круг мојега рада имао сам да прегледам успехе у V. р. у Свилајинцу и у I. р. нродужне школе у Медвеђи. Предмети који се у овим школама нредају скоро су истоветни. Кад се уиореди успех у V. р. са оиим из I. р. продужне школе онда се мора рећи да је уснех у V. јачи од онога у продужној школи. Разлога за то има у томе, што у V. р. предаваше преко целе године сталан учитељ, док се у продужној ради само четвртком. Највећа пажња у обема школама обраћана на извесне нредмете беше на: срнски -језик, рачун и пољ. привреду, историју и земљопис мање, а иредавање из ириродиих наука, хемије и Физике морало је бити врло скучено због иемаштине најобичиијих физ . справа и хемикалија за огледе из тих наука. Усиесииз нојединих предмета оваки су: 1). Из српског језика успех је врло добар. Читање је врло лепо; разумевање читаиога и оно мало синтаксе то је све изврсно. 2). То исто је и из рачуна. В). Оишта историја са земљонисом у V. р. боље је савладапа него у I. разр. нрод. школе а нарочито земљопис.