Просветни гласник

360

4). Резултат успеха из Физике и хемије то су неки песистематисани одломци нреко којих се једва нознају ови предмети. Ако се хоће успеха, треба имати мали кабипет, иначе је проста дангуба нредавати те науке. Вештине. Успех из вештина је у овим школама врло добар. Писање је лено, тако исто и иевање и гимнастика.

Ово је у кратким цртама успех ученика у школама које сам прегледао. По резултатима који се јављају крајем шк. године о испиту има се разлога да човек буде задовољан, али ако се тај успех подвргне дубљој и јачој анализи оне ће се уверити да је то само ђачко знапе, али не и човечије т. ј. онога ђака кад буде постао човеком. Ово питање о трајној вредности успеха занимало ме је лане а и сада; с тога ћу о њему бити слободан да са моје тачке гледишта, проговорим и расветлим неке стране о знању и употреби тога знања у ошпте из ма којих школа. III. У овоме делу а после општег извешћа о успеху у појединим предметима, ја ћу да расцрављам питање о школовању у осповним школама, о резултатима његовим, о трајном утицају основно-школског знања у вези са школовањем већега дела масе пародне. Према истакнутом питању ми ћемо ноћи са овога тврђења: школи је задатак да даје знања, а знању да води човека нравом путу живота, пошто утиче на све стране човечије природе како на умни развитак тако и на развитак моралии и физичких сила његових. Шта ради нашашкола? Каква знања даје ученицима својим? Коме нуту води

и колико служи као полуга што уздиже човека на вишу површину људског ашвота. Шта ради паша основна школа и каква знања даје својим ученицима - та су нитања расправљена у круговима наших педагога и остале интелигенције. Тако је исто јасан одговор и на ово питање: шта тражимо ми, шта хоћемо од те основне школе I ... . Општа знања, прва знања, — скуп првих знања потребних свакоме без разлике занимања. Та неопходност да се овако нрими задатак осн. хнколе и учинила је основну наставу обавезном за све редове друштвене. И тако држећи се овакве одредбе о задатку оси. наставе, осповна школа дакле даје основне Форме знања свакоме потребитих : у читању и иисању и рачунању прву свакодневну употребу знања; у земљопису своје домовипе њезино познавање у погледу земљорадње, винодеља, заната, трговине и др. Историја му говори о пређашњем строју друштва, о животу политичком, трговинском и др.; упозпаје га са садашњошћу; нриродне науке га унознају са осповним спољним особинама животиња, биљака и минерала, са користима од рбих ; — а хришћанска наука да увећа морално стање у појединаца. Вештине: певање, гимнастика а и ручни рад као основа за умно-Физичко образовање масе. Као што се види све саме красне тежње! Само је у питању са колико се процента остварају те тежње државине ? Да ли се по успеху ђачком, показаном о испитима, може судити колико су. остварене те тежње или по знању које би у прилици приказао рецимо 18-то годишњи младић који је и сам свршио основну школу; а па послетку је ли могућно да ће то знање трајати ако се не би уве-