Просветни гласник

извештаји нлдзорника основних шкода

361

ћавало, четпће претресало да се не прошуиљи или је његов задатак да ствара и увећева процеиат нисмепости. По успеху ђачком о испитима ја не могу пикако цееити шта је основна настава кадра учипити за развитак народног духа — већ ако се буде под развитком духа разумевало увећавање писмености. И сама држава признаје пемоћ основне наставе да утиче на трајност у знању, с тога је и отуда оно пОдизање продужних школа или као пекада недељне што беху. Еод пас постоје продужне школе да сузбију опадање знања из основне школе после свршена 4 разреда. Али, кад бисмо се запитали јесу ли моћне да то постигну — онда бисмо морали дати негативан одговор, јер се те школе одржавају наставницима који већ своје послове имају у засебиим разредима а учење ђака, у нродуж. школи носао је узгредан. Из овога се лако даје разумети да су продужне школе у системи основно-школског образовања врло несавршени обдици наставе за ученике основне школе после 4-ог разреда. По оваком сгању основне наставе са страпе Формалног васнитавања и обучавања деце у осн. школама имамо места и разлога да констатујемо да су уснеси постигнути, али према стварним резултатима који се имају очекивати од школовања за живот народии и који већ постоје — онда не можемо њима Оити задовољни, а то је сем других узрока још и тај неиодесан систем образовања омладте народне. Тешко би било доказивати да основно школовање треба да буде без везе и без утицаја (и ако маленог но обиму) на потоњи живот. Узев начелно да је живот школа; да после основних опгатих знања по законима умнога развитка долази као цроеввтни гласник 1889

најнужнија последица , брига државна о специјалноме развитку омладине као потоњој основици народне културе и развитка. Развитак, то је нрибављање сила, а први зачетци тих сила ваља да се развијају и даље, а не да их угуше неприлике у животу. Држави је по овоме задатак да прегне и извуче општу масу из гих неирилика упућујући је тамо одакле ће имати користи и држава и народ. У овоме смислу мислим да је нужно тражити начин, како ће се народно образовање продужити и после онога игго се у врло маломе размеру изнесе из основне школе. Садашња организација основне школе, а и цео просветии систем није удешен као што ваља иити даје такве резултате које би могла дати добра организација школа. У прошлогодишњем своме извештају ја сам из ближе испитао садању организацију основне школе па сам наишао као недостатке, да у погледу на иредмете који сеуњој нредају, ваља додати „ручни рад"; у погледу на број година: да ваља децу зрелију у школе слатн и то почетком 7-ме на и 8-ме године; да ученици III. и IV. разр., ако се не уведе општежиће, уживају иотпуно издржање ако су сиромашни а одлични су или врло добри. Тако сам исто додирнуо био и питање о учит. повишицама, а на послетку и питање о самој ревизији. Све ове примедбе на организацију своде се на то, да се успеху и задобивању знању у основним школама осигура трајна вредност. Али, то што система нашег гаколовања обухва средње: гимназије, учит. школу и богословију а и више: в. школу, војну академију, и то што васпитаници тих школа имају незнатан утицај на пољу непосредпог умног и културнога развитка масе, то значи да је тај 46