Просветни гласник

362

систем празан, има празнина, а његов је утицај бесплодан. Ту нразнипу ваља иопунити школама иаименованим за специално образовање масе, а те су погвопривредне и занатске, трговачке и индустријске. Ако према овоме маса освоји сређено емпиричко знање, немогућно је да то знање неће стајати у непосредној вези са оним које је изнесено из основне школе, јер се образовање омладине и упућује оним путем како ће стално утипати а то после неминовно утврђује знање задобивено у ранијим годинама; и гаири круг ироматрања и познавања за све дане живота. Према нриликама у којима смо, види се да ваља поћи другим иутем, а којим и може бити до опим како ће разни редови нашега друштва отпочети свесније заиимати се радовима које је собом донела подела занимања у њему. У земљама, које су вековима нод утицајима културе, знања се шире и без школ. утицаја полако и из тиха, скоро традиционалпо, јер је ту врвме најспорији али најсигурнији чинилац за распростирање корисних знања и људскога искуства у земљорадњи, занатима, трговини, вештинама — све се то иолако прибира у један резервоар а после утиче свестрано на општи културни развитак. Као што бива у другим земљама у низу векова, код нас је ишло и мора ићи скоро по деценијама. Еад се узме у обзир вековни утицај па развитак културе и ншрење знања у масу народну по туђим земљама, онда колико се још снажи и увећава тај развитак масе кад покрај традициоиалног знања постоје још и специјалне гаколе: занатске, агрикултурне, трговачке и друге ? иокрај вековиог утицаја постоје дакле у туђини и гаколе, и оне еу рај резервоар за спец. знања, оне шире иознавања, круг оиштег образовања оне

и даље остају да утврђују то знање, те је оно од трајније вредности. А коднас? Остављено је да се одиоси и везе специјалних занимања са опгатом масом зпања из осиовних школа развијају самовољно полагано, и без видљивог и свесног утицаја н тежње да се раскрчи нут како би се паш другатвепи жпвот разумпијом организацпјом гакола иопео на виши ступањ било у специј. занкмањима која су неопходно погребна за жпвот било у подизању онштега живота грађанских врлина којима је исто тако потребап развитак као н умним особинама. Из свега овога мислим да се лако може увидети како ми схватамо циљ основне школе, њену в"езу са осталом организацијом школа ■— и да ирема томе треба на основну гаколу гледати пе као на гаколу која само даје нрва и најопгатија знања људска. У ствари она треба то да буде, али баш за то да свој циљ ностигне, њена се организација мора саглашавати са потоњим организацијама специјалних школа које ће имати пресуднији утицај на утврђење задобивених знања, на унотребу њихну, а то с тога гато ће спец. школе утицати на развитак благостања, чиме школа задобива високи углед у очима масе народне, јер је ностала видљива и непосредна корист њена. Оволико сам сматрао да је нужно проговорити о задатку основне наставе у вези са осталом просветном организацијом. По себи се разуме да би сиецијална расправа промашила циљ овога извештаја. Мени је овде главно било доказивати и нагласити потребу да све гаколе од најннжих до највиших стоје у узрочној вези, и да су све удешепе тако како би онгати развитак имао нравнлније нутеве. а да се садања организација основпих школа која ностоји већ 8. годипа ваља заменити бољом и подеснијом, јер овака као гато је