Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈИ НЛДЗОРНИКА ОСНОВНИХ ШКОЈА

363

она стоји на осповама које одвајају основну школу од развитка народног у опште а у вези је само у томе привду да умножава интелигенцију која једва по нешто утиче на умни живот народни а на културни скоро никако или и накарадно. Међу тим живот народни има више праваца између којих је културни најмањи и најслабији. Са те је стране дакле у овоме I времену и најпотребније порадити како ће се школин утицај иростирати и на културу. Сматрајући ствар са овога гледишта и знајући да пут из осн. школе није само у гимназију, већ да треба имати пута и зазаиатске, индустријске и пољопривредне школе из оск. школе, ја мислим да треба одиста што пре отпочети радити у правцу томе како би школа могла имати осетан утицај и на културу у нашој држави. Али тада по мојем мишљењу и сама организација основне школе мора имати згодне основе и путове којима се иде и ползи другом циљу. За скланање једпе добре целисходне организацпје иште се рад од више њих а не појединаца; захтева се да се многа разна тежа и лакша питања расправе и доведу у склад. У решавању тих пнтања моаге бити разних иа и настраних погледа; али одзивајући се овде своме позиву, ја ћу изнети овде једпо нитање вигпе као покушај а на име питање о томе колико година треба да траје основна школа и које време учења треба да се узме преко године и за што ? Држећи се уверења које сам изнео овде о односу основних школа према специјалним, ја мислим да учење у основним школама мора трајати 6 година, 2-го да деца полазе ирви пут у школу навршетком 7-ме па и 8-ме годЈгне, 3-ће да се у првим двама разредима не уче никакви други нредмети сем читања, нисања, рачунања и нрвим молитвама из хришћан.

науке, а у осталим изучавају други нредмети према програму који би морао бити 1 измењен. 4-то да учење у сеоским осн. школама траје од 15. августа до краја месеца марта или половине априла, 5-то да понављања буду само за време празтгика и недеља до краја јуна месеца, гго што тако у ствари и бива, јер учитељи ) свој рад закључују најдаље до краја месеца априла. Време од краја аирила до свршетка ревизије, то је време кад се на вештачки начин снремају успеси код ђака и 6-то у варошким школама настава може бити и друкчије удешепа. Кад ученици основиих школа буду стајали нод оваким условима школовања, нарочито у селима, онда можемо очекивати не само ваљаност успеха већ и трајност. Прво с тога, што учење ггочиње са зрелом децом, друго, што учење трај( дуже, а знање се деци спорије али гурније ггредаје а не као данас кад се утисци у деце претрпавају и један други потискују па немају времена за сређнвање и кристалисање. Можда је најнастранија овде мисао о распуштању деце крајем марта или априла (управо ггосле Ускрса). Ја сам за то навео један разлог да је посао обучавања у главном завршен до тога рока, а оно остало време је ггретрпавање или усиљена радња учитељева пред ревизију. Кад би се увел< сталне ревизије, онда не би било потреб« за ову усиљену радњу учитељеву, знањ< би дечије ишло дужим временом тише ал) сигурније, и онда пе би школовању о^ штете било што би сеоска деца била рас пуштана још крајем априла месеца. Ако иретиоставимо да је овако шко ловање од 6 година усвојено, онда з г че ник који је свршио основну школу им 13 или 14 година и прелази у стручп школе, занатске или земљоделске, тргс вачк^ или индустријске, из којих се ка