Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈИ НАДЗОРНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА

365

школа постоји само у нар. Г. Милановцу. Школа у Заграђу је дворазредна, јер због оправке отворена је ова школа тек пре две годипе, а школе у Лађевцима и Цветкама су троразредне; све остале имају по четири разреда. У све ове школе уписато је у почетку школске године 1699 ученика, који су примали науку од 32 наставника, — 23 учитеља и 9 учитељица. На испиту био је 1461 учепик, од ових је нрешло у старије разреде или су свршили четврти разред 1 399 ученика, а имају да попове разреде 62 ученика. Из података, које сам раније поднео господину Министру, види се: да сам дао 20 одличних оцена, што чини: 20 . 5 = 100; 11 врло добрих или 11 . 4 = 44, и једну добру оцену, дакле 3.1 = 3. Кад ово све саберемо и поделимо са 32, онда излази: 147 : 32 = 4,59 т. ј. да је усиех у опште између 4 и 5, али ближе одличном. Мило ми је, што и овде могу слободно изјавити: да није било случаја, те да бих морао оценити рад и успех са оценом „слаб." То долази насигурно отуда, што наставници, добро појимајући значај не само оцене њиховог рада и успеха у школи, већ и дужности, које имају ирема сриској омладини, улажу ,сав свој труд, вољу и спрему па да постигну што бољи успех. Кад упоредим овогодншњи успех у школама рудничког округа са лањским успехом у ужичком, онда излази начисто: да је успех у школама рудничког округа бољи. Испитивати узроке овој појави, па онет их не исцрпсти до краја, одвело би ме далеко. Свакако један од главних узрока тај је: што је рудничкн округ много богатији и што школе нису тако раздалеко као у ужичком округу. Деца су приљежније походила школу и абстрахира-

јући неколико случајева, ђаци су имали мало изостанака. Овогодишњи наставници у рудничком округу могу се ноделити у три категорије. У прву спадају учитељи, који су сврншли (нотпуно или делимице) учитељску школу; у другу учитељи, који су рекрутовани из богословије или ког другог завода, а у трећу категорију долазе учитељице, које су васпитане у вишој женској школи. Делећи овако наставнике на категорије, може се донекле и метод којим се они при предавању служе, иоделити; кажем донекле, јер и старији наставници, који су свршили богословију, нису баш сасвим заостали од својих млађих другова. Има их и такових, који ни мало не устунају најбољим учитељима новијег времена из учитељске школе. Велика већина наставника избегавала је колико је могућно више механизам, који сатире децу још у младим годинама, онеспособљавајући их за даљи рад у вишим разредима. Да овоме злу треба категорички стати на нут, то сви добро знамо, али на жалост многи не врше своју дудшост по савести, на тај начин има још доста кукоља да се ночуиа, те да не стаје на нут бољем развитку пшенице. Скоро сви наставници потпуно су појмили узвишени позив учитеља васпитача, јер су радили са вољом и великом заузимљивошћу, да што боље спреме поверену им децу и да са веселим срцем и чистом савешћу дочекају час, кад ће се и њихов труд и рад праведно иаградити и оценити. Изузимајући иеколико учитеља, сви остали радили су по савременом методу, о чему су ме ве само ђачки одговори, већ и иравилна и добро смишљена нитања наставиика потиуно уверила. Из ђачких одговора увидео сам, да је оно што су