Просветни гласник

зес

ИЗВЕШТАЈИ НАДЗОРНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА

учили њихова нотпуна својина, са којом ће се и доцније у старијим разредима или код куће у нрактичном животу корисгити. — Кад би овако било у свима школама, које сам прегледао, онда наша основна настава не би била далеко од кулминационе тачке. И камо среће да јетако! При свем томе, што сам већину испита пратио са особитим задовољством, радујући се напретку наше основне наставе, морам ииак констатовати Факт, да има и у овоме изузетака. Још н дан данас има наставника, који задају деци лекције „одавде довде'', не објашњавајући им ни мало садржину њихову. Не може се рећи, да то раде наставници с намером или због тога, што неће да уложе више труда. Ја мислим, да је главни узрок томе њихова недовољна снрема и застарели начин предавања, кога се при најбољој вољи не могу са свим отрести. За доказ овог мог сх;ромног мишљења могу додирпути и ту околност, да се и код ових наставника опажа напредак услед доста честих практичких иредавања, која држе учитељи у иојединим школама. У овом узајамном обавештавању предњаче учитељи љубићског среза осталим учитељима. Уверио сам се, да се они најчешће састају час у једној, час у другој школи и ту држањем предавања поправљају један другом узајамно погрешке, усвајајући све оно, што је добро и коректно. Учтивога сам мишљења, да би требало учитељима препоручити, да се у тој цељи што чешће састају и о школским стварима узајамио обавештавају. Да је то врло добро срество, уверио сам се потпуно у поменутом срезу, а да та практична предавања имају врло доброг утицаја на наставнике са мањом спремом, и о томе сам стекао потпуно убеђење. Пошто сам довде у кратко оиисао начин, којим се наставници у ошпте служе

при предавању разних дисцинлина, ваљало би бар летимице прећи поједине предмете, како су разрађени и какав је уснех из њих посгигнут. Ну, ношто висам могао констатовати ни једап случај,_ да је учитељ, обраћајући нажњу на важније предмете, занемарио који други, мање важан предмет, то мислпм, да није иотребно побројавање свију предмета редом. Нека ми је слободно, да проговорил још иеколико речи само о вештииама. Многи учитељи сматрају вештине као неко пасторче, и ако морају признати, да су ти предмети важни као и сви други. На писање обраћа се још нешто мало пажње, али о цртању мало ко води бригу. Обично се учитељи изговарају: да и они сами не умеју цртати. Тај разлог могао би се и иримити, кад би се у основној школи захтевало неко стручно цртање^ али иовлачење црта, цртање пајобичнијиА ствари по прегледу, не изискују бог зна какву стручност. Иевање је различито обрађено. У неким школама ђаци иевају боље световне а у другим онет боље црквене песме, Приметио сам и то, да се по свима школама не певају исте песме по истој арији Гимнастика и телесно вежбање рађеш је доста добро. Више је обраћана иажњ; телесном војеном вежбању него самој Ги мнастици. За ово нису ни мало учитељ! криви већ школски одбори, који не ћ ни најнужније ствари за гимнастику Дј набаве. — 1 Са врло малим изузетком, учитељи с обраћали доста велику иажњу на ред ) чистоћу, на понашање деце. Еолико сат могао нриметити за време одмора а и н самим испитима, деца су доста мирна учтива. Понашање према старијима ј нристојно. За време испита а и у часовима мора, прегледао сам све спискове, кој