Просветни гласник

433

Како наша отаџбина још дуго (а можда и пикада) неће доћи нн до могућности и да помишља на транспортирање својих здочинаца, то ,]а нећу овде ни да се упуштам у објашњавање овога система, који је стао толико жртава и сгаре Римљане и данашње Французе и Русе поред осталих народа (види о њему одличап преглед и критику у: И. 5Т. Фоиницкаго: Учен1е о паказан1и вч, с в н з и с ч> т го р I. м о в ћ д ћ н 1 е м г,. Ст. Петербургг 1889. стр. 188—300), а ко.ји међу тим никад није донео иовољпих плодова. Отуд се и поменути штокхолмски коигрес у својим резолуцијама (III). изјаснио против ове мере. Помињући узгред овај говор г. проФ. Левељеа, ја хоћу само да скрепем г. Министру пажњу на то, како .још и данас старија школа кривичнога нрава мисли, да су сва средства добра и праведна, којима се само друштво може ослободити злочинаца без икаквих других обзира. И схватајући казпу као оргапску Функцију, којом друштво има у својој средини, у самом своме бићу да дејствује, да реагира против злочина, ја нисам пропустио прилику, да полазећи с чисто теориске тачке гледишта устанем нротив мера г. проФ. Левељеа и да тако нехотице развијем и заоштрим дискусију, која се завршила гиме нгго је решено, да се питање о транспортацији иовратника стави на дневни ред на ирви идући коигрес удружења. Ја сам том приликом напоменуо, на мислим да пеће бити с горега, ако то ни овде не нропустим, да је ио моме скромном мишљењу новрату данасједам од главних (ако не баш главни) узрока полазна тачка данашње теорије и закоподавне праксе,, по дојој је нрва казиа обично блага и слаба, а доцније су строже и веће. Ова пак погрешка потиче нарочито из непознавања саме злочиначке природе и огуда, што се заборавља, да ако казна треба да посгигне какав циљ, онда то треба да буде одмах,

први пут. кад се за то да прилика. У колико је овај иачин постуиања био до сад у ирактици скопчан с извесним тешкоћама, у толико ће он дапас а нарочито у својој будућности моћи практнчније да се нримењује, парочито ако се буде с једне стране ослањао на истраживања криминалистичко-антроиолошке школе, а с друге се страие буде водило рачуна о мерама изложеним под I. и II. којима је задатак, да смање и прореде број малих и кратких осуда иа затвор, те да се тако овај примењује само насирам оних, наспрам којих је неопходно потребан, али онда што озбиљније и што целисходније. Као шго је г. Министар већ из досадашњега 'могао ириметити, поље рада је на конгресу било и пространо, а поуздано се може рећи и погодно. Не треба пи за часак сумњати у велики уплива који ће <;вај рад вршити на законодав, ства и књижевност образованих државаВећ од дана отварања самога конгресевропска се штампа бави врло миого ње. говим радом а нарочито његовим закључцима. Нови законски пројекат о условној осуди за Аустрију, — која је на конгресу норед теоретичара била заступљена и са своја два скупштинска посланика — добиће у копгреском раду велику иотиору, а с истом ћемо се иојавом срести и по другим државама, где су дотична питања на дневном реду. Благодарећи усрдно г. Министру, што ми је дао прилику, да седницама овога конгреса присуствујем, те да том приликом много иаучим, ја сам слободан мислити, да не би било с горега, кад би г. Министар изволео наредити, да се овау извештај у коме од државних званичних органа штамиа. Пред свих могућих недостатака овога извештаја ја се надам, да би се његовим штампањем бар у неколико допунио циљ, који се имао у виду, кад ми се дала прилика, да коигреским седницама присуствујем.

просветни гласник 1889.