Просветни гласник

434

КРИЛ ОБЈБЕБЕ БАСНЕ

(Наотг 55 Срећа у гоетима. Ко није у висовом звању, илије сиромах, обично говори да нема среће ; и за све недаће, ми кривицу на срећу бацамо; а кад се добро оцени, ми смо сами криви. Слепа срећа, која се шуња међу људима, није баш свагда код царева и великаша у гостима; она ће — покад-што и у твојој уџери иогостити, само се користи временом кад у твоју кућу завири ; један минут са срећом, може надокнадити и наградити све беде и невоље што их човек годинама сноси. Кад се ниси умео срећом користити, не криви њу, већ самог себе, и знај ово, да она — може бити, — читавог века , неће ти витне у кућу завирити.

У крај вароши налажаше се једна мала и стара кућица; у тој кућици живљаху три брата, и никако нису могли да се опораве и своје сиротно стање да иоправе; што год почну радити, некако им не иде за руком, — деси се — ја штета, ја каква сметња. Како они говораху, у томе им је срећа била крива. Срећа наједанпут дође к њима, и ганута њиховом великом сиротињом, реши се да им својски помаже у сваком предузећу, и да ће код њих гостовати цело лето. — Цело лето, зар је то шала! Код браће — сиромаха, пођоше послови другчије. Једаи од њих беше веома слаб трговчић, ло сад му трговање пође друкчије ; што год прода или купи, велику добит заради, не знадијаше нгга је то штета, и ускоро иостаде богат као Крез. Други брат стуни

шс). у државну службу. С његовим знањем и снремом, други би остао вечним писарем; али њему са свију страна срећа помаже. Дали какав раскошан ручак, или оде да се коме ноклони, не гине му — или чип или добро место. И кад погледаш, у њега и спајилук, и кућа, н летњиковац. Сад ћете ви мож'да запитати : а шта је трећи брат од среће добио, јер је и њему срећа помагала«? Разуме се, с њиме је срећа највише посла имала, и скоро се није ни одмарала. Но трећи брат, цело је лето мушице ловио, — и то, врло срећно. Не знам да ли је пређе у том занату био вештак, али овог лета нису му узалуд иропали трудови. Благодарећи срећи ма како да махне руком, никад не промаши, и сијасет нахвата мушица. Међу тим, гошћа се код браће нагостовала, па свој пут даље продужила. Два брата остадоше у великом ћару: један од њих богат, а други и богат и у високом звању; а трећи брат, проклиње судбу, што га је зла срећа оставила само с просјачком торбом.

Читаоче сам пресуди које овде био крив ?...

56 Курјак и чобани. Курјак се шуњаше око чобанских торова, па видевши кроз ограду, да су чобани најбол^ег овна избрали из чопора, да га испеку и слатко поједу; а видећи при том, да пси мирно око торова леже, наш курја ухвати маглу, и удаљавајући се од торова, сам са собом од муке овако