Просветни гласник

436

па сам хтео да снимим твоје уши. за њега: ако изволиш доћи к мепи у госте, ја ћу бити рад. Имао сам прилике да видим и код других магараца дугачке уши; али каке ти имаш, нисам видео - не само код магаради, већ и у највећих магарчина". 60 Л. о в а ц. У многим хитним пословима, ми имамо обичај рећи: још има времена, свршићу. Но треба и то признати, да овако говоре обично они, који не раде оиако, како им разум налаже, већ како леност злповеда. И тако дакле, ако хитан посао имаш или га брже свршавај, или се иосле на се љути, а не на случај -— ако те нешто изненади. Ево о томе басне; ја ћу вам је онако испричати како будем умео.

Некакав ловац узме пушку, Фишеклију и ловачку торбу; собом поведе и верног друга — по нарави и обичају, Хектора, па пође у шуму да лови дивљач, Но пушку код куће не напуни, а памет му говораше да то учини. „Којешта!" говораше он, „околина ми је врло добра позната, ту од рођења нисам видео ни врапца, а до места има читав сахат хода, — имаћу времена да иапуним пушку сто пута. Но шта би ? Чим ловац из куће изађе (чисто би се могло рећи, да се срећа хтела с њиме подсмехнути), по једном језерцу пливаху читава јата патака, и наш би ловацједним метком могао убити до по туцета, и осигурати себе на читаву недељу, само да је пушку код куће напунио. Брже боље да пушку напупи, али су патке на то опрезне, и док се оп око пуњења пушке мајао, патке квакну, лупе крилима, прну, узвију се, и наврставши

се једна за другом, преко шуме одлетеше, и из очију ловца иш^езоше, Узалуд је за тим ловац по шуми лутао, он ни врапца није видео. За једном недаћом, дође и друга: деси се тога дана влажно време и киша, и наш ловац дође кући мокар као прдавац, — и то с нразном торбом. И 'за сву ову несрећу, није кривио себе, већ срећу.

61 Дете и Змија. Дете намисли да ухвати јегуљу, но у место јегуље ухвати змију, и кад је види, иребледе од страха као крпа. Змија на дечака мирно погледа, па ће му рећи : „Чуј ме мали, ако ти паметнији не будеш, твоја дрзост неће ти свагда тако олако проћи. Овога пута нека ти Бог опрости, но унапред чувај се, и пази с ким имаш посла."

62 Морепловац и .море. На морски брег, избачен таласима, морепловац уморен — заспи као мртав. Кад се из сва пробуди, ои почне море клети. „Ти си" говораше, „свемукриво! Својом присворном мирноћом, ти нас к себи мамиш и у твоју пучину сахрањујеш. Тада море, узевши лик АмФитриде — богиње мора, јави се морепловцу, па ће му овако рећи: „Забадава ти мене кривиш! По мојим водама није ни страшно ни опасно пловити; кад бесне морски вали, тада су криви Еолови (Еол бог ветра) синови; они ми не дају мира. Ако ми не верујеш, пробај сам; кад ветрови спавају, ја сам тада мирније него земља."