Просветни гласник

444

ва којој попива аегова цивилизација, и по , чему се мери сав н.егов значај и вредност у свету. Стручним знањима одаје се мали број младића који за то имају јаких побуда, и на која се не одају пре но што би довршили своје право образовање; и кад добију та стручпа зиања, било као умну тековину ши као проФесионално знање. начин како ће их сад они употребити, да лп добро или рђаво, не ће толико зависити од тога како су их научили колико од умне способности којом су одарени. А ум, то јест свест и разумевање, мора се код њих образовати по општем систему васпитања Људи су прво људи пре но што постану адвокати, лекари, трговци или занатлије, и ако се од њих створе људи разумни и способни, самим тим они ће постати разумни и способни адвокати и лекари. Универзитетско знање оних који се одају на извесну струку, не састоји се у самој науци строго те струке, већ у прибављеноме знању које га доцније упућује у прпмени стручног знања, у расветљавању техничких посебности њиховог рада у животу. Човек може бити добар и стручан правник и без општег образовања; али тек општим образовањем правник добија философски и критички дух којим се оспособљава у истражнвању иринципа и добијању ширих погледа, у место да се губи у појединостима и ситницама. Образовањем ће постати какав ципелар пнтелигентпији од другог; истина оно га неће научити да прави ципеле, на то се њиме и не циља; али ће му извежбати ум и дати му извесне навике у раду. Ето ту је оно што би какав математичар назвао највишом границом упиверзитетског образовања; његова домена завршује се онде где образовање, преставши бити опште, почиње да се грана на разне струке, према индивидуалннм наклоностима и позивима. Наши шкотски универзитети однста обухватају у целини слободно образовање; и ]ош од његовог почетка покушало се у наставпом плану да се та целина обухвати у свима правцима. Ви нисте били ограничили, као што се у ошнте дуго практиковало, ваш труд посвећен настави, прави труд ваших лекција, само на два предмета: класпчне језике и математичке науке; ви нисте тако дуго чекали на увођење катедара за вриродне и моралне науке, које су се негде увеле тек у последње време. Настава

тих двеју научних грана одавно је организована; проФесори њихови нису иосили то име само ради Форме. Неколико најглавнијих имена међу њима предавали су моралне и Физичне науке на вашем универзитету, и својом озбиљном и ваљаном наставом допринели су да се образује неколико великих и одличних научника на 'томе пољу, у прошлом и овом веку. Упуштати се у објашњавање онога што се предавало на шкотским универзнтетима у погледу самог васпптања, значи износити у нрегледима све оне добре стране наставе које су битне по опште образовање људскога ума. Ја мислим да ћу у овој прилици најбоље одговорити позиву, ако вам изнесем моје назоре о сва >.;оЈ тој страни или делу знања, посматраног с гледишта умног образовања уопште, имајући на уму природу и з.начај који сваки тај део заслужује да заузме у слободном образовању. Ја ћу остати на вашем гледишту, посматрајући колико сваки тај део доприноси усавршавању индивидуалних умних снага и служн на корист човештву, и како сви они теже опнггем циљу, — да учврсте, уздигну и украсе нашу ошпту природу, да је снабдеју оним умним оруђима која су јој потребна, на да човек одговори своме позиву у свету. I. Ире свега прозборићу неколико речи о великом данашњем питању вишег образовања, контроверси која из основа дели реФорматоре и консервативце. Питање које се данас у наставн толико потрже јесте распра између класпчних језика с једне стране, вештина и наука с друге ; дискусије се дакле воде о томе, да ли ошпте образовање треба да буде класично, допустнте ми један опширнији израз, да ли оно треба да буде литерарно или иаучно, распра бесконачна а. често и излишна, као год и расире о томе, који су писци бољи и узвишенији, стари или нови, питање које се некада расветљаваше именима СвиФта, Уиљема Темпла у Инглиској и Фонтнела у Француској. Дискутовати о томе, да лн треба црпсти образовање из класичних писаца или из модерних наука, значн толико исто колико и препирати се, да ли сликар треба да буде цртач или колорист, или, да се послужим обичнијим изразом, да ли кројач треба да израђује хаљине или нанталоне. Зашто не обадвоје ? Зар право