Просветни гласник

МОДЕРНА НАСТАВА

445

образовање не треба да обухвати и литературу и науку ? Ако би се човек ограничио само да каже, да нас знаве из физичких и ириродпих наука (научно образовање) учи да мис1имо, а литерарно (класично) образовање да изражавамо јасно наше мисли, зар се не би на то могло одговорити, да су нам та два дара нужна, да је онај коме једно од тога двога недостаје, проста накарада, један закржљали делић људске заједнице ? Излишно је питати се: шта је најкорисније научити, језике или науке? Ма да је наш живот и сувише кратак, ма да га ми још више скраћујемо, губећи време у којекаквим беспослицама које нису ни наши иослови, ни студије ни задовољства : ипак наше данашн.е стање није тако рђаво, да, наши кљижевнпци морају остати непознати у законима и особинама васељене у којој живимо, а наши ириродњаци да се не упознају са дивним иојетским осећајима и храмом вештина. Ја се чудим скученом појму наших реФорматора о моћи асимилације људског ума, то јест колико он ирема својој јачини може усисати знања. Они с правом веле да је изучавање природних наука неопходно, и да је оно занемарено у данашњем наставном систему. У томе има доста истине, али не у свему ; они мисле да се та празнина не може друкчије попунитп до једино ако се из опште наставе избаци оно што се култивише сиоредно, те тако да се уступи више места њиховим омиљеним студијама. Апсурдно је, веле они, да се сви младићи одају на изучавање два мртва језика кад их не могу потпуно научити. То је одиста апсурдно,и ја велим; али зар се мери умна способност за изучавање нрема способности за наставу К01у имају Етн и Уестмиистер? Боље би бнло да ти реФорматори устану нротиву малога броја јавних и прпватних школа, закоје се вели да дају довољно знања из та два језнка, а у ствари то није. Болео бих да их видим да подигну свој глас против недотупавности данашњег метода у настави, лености и крајње немарности која је за сваку осуду — стања у коме се троши ђачка младост не добијајући скоро ништа, иди бар највише веома новршно знање из једне једине гране, на коју се као обраћа толика пажња. ПокушаЈмо пре свега да одредимо шта може да створи .свесна и разумна настава пре но што се усудимо изрећн наше мишљење о

томе, шта човек у томе погледу не може учинити. У ногледу школске наставе, Шкотска је у главноме била срећиија од Инглиске; наши млади Шкоти увек су имали прилике да се баве и другим студијама, поред јелинског и латинског. За што ? Просто за то што су им та два језика боље предавана. У средњим школама, још од њиховог постанка, бпла је колико толико заступљена класична настава, и оне, као и шкотски университети, никада нису биле бледа слика инглиских университета носледњег века, па и данас се налази у томе стању већина класичних школа у Инглиској. Једине добре и нодесне латинске граматике које су, колико знам, у последње време излазиле у Великој Британији, творевине су шкотских књижевника. У последње време. и у самим инглиским школама, почиње лагано да преовлађује мишлење у корист озбиљне, ма да неједнаке борбе противу старе рутине у настави. Неколико практичних реФорматора отпочели су да уводе у наставу добре и ваљане реФорме. Али њихово извођење у практици иде веома споро, много спорије него остварење реФорама у држави и цркви, јер у настави пре свега ваља савладати велике тешкоће у прибављању и удешавању савршених оруђа и образовању учитеља. Да се у наставном плану језика обзирало на напредак који се показиваше самим искуством, данас се не би више викало на јелински и латински као предмете којимасе оптерећавају умови младих људи, и спречавају сваке друге студије. Кад би ђак учио грчки и датински као што дете учи какав модерни језик, то јест упознајући се са речима, практиком и рецитирањем онога што научи, пре но што пређе на граматичка правила, научио би их лако и брзо, јер правида не би била тако тешка, кад се већ у практици навикло на њихове примене. Ученик осредње интедигенције могао би научити упоредо са другим студијама да чита тачно и разговетно сваког обичног јелинског и латинског писца, песника или прозаика; упоредо, дакле, са изучавањем граматике та два језика, из којих би добио прилично знање имао би времена да добије још и велику дозу знања из природних и физичких наука. Ја бих у томе могао ићи и даље. али сад нећу да наводим све што мислим да је практично у