Просветни гласник

М О Д Е Р Н А

Н А С Т Л В А

447

вота. Држава и грађанско друштво комшшкованији су од свију предмета приступних уму људском; и ко хоће да се њима бави не као слепа присталица какве политичке странке већ као озбиљан мисленик, ваља да има поред општега знања о чињеницама које управљају појавама моралног и материјадног живота иародног, још потпуно развијену и кристалисану умну снагу, навикнуту на принципе и правида здравог и зрелог суђења и оцене, и то у толикој мери која се не добија ни искуством живота, нити икаквом: стручном науком Разумејмо, дакле, добро, да у нашим студијама ми треба да циљамо не само на то да се што боље упознамо са оном граном знања која ће бити у животу наше главно заиимање, већ још и на то, да се, бар у неколико, упознамо са свима важнијим предметима који интересују човека; треба да умемо тачно повући пругу између оног што тачно знамо и онога што у толикој мери не зпамо, да је наш задатак да стечемо тачан појам о природи и животу у њиховим главним цртама, а да за то не губимо време у ситницама које не одговарају стручном раду коме посвећујемо нашу практичку снагу. Али из тога не излази да свака корисна грана општег знања треба да чини део универзитетских студија као са свим различиа од проФесионалног знања. Има ствари које човек боље научи ван школе или но завршетку школских студија. Ја не делим мишљење реФорматора који би хтели да даду стално и првенствено место модерним језицима. Не за то што бих ја придавао као мало важности знању живих језика. Данас се нико не сматра за образована човека, ако бар у неколико није унознат са Француским језиком, и ако не зна да чита течно француске књиге. А корисно је изучавати и немачкп Али живи језици уче ее тако лако походећи друштва која се њима редовно служе, проводећи само неколико месеца у местима где се они редовно говоре, да је прави губитак времена изучавати их помоћу књига и учитеља, кад човек има средстава на расположењу да их тако научи. У осталом међународни колежи у будућности у многоме ће олакшати онима који се стручно баве том врстомзнања. Универзитети ће много учинити за изучавање модерних језика, ако се на њима добије потпуно знање оног кл^-

сичног језика који служи као основа већини данашњих језика, и помоћу кога човек може лакше научити четири или пет језика континенталних него само један без њега. Шта више ја сам увек сматрао за излишно, да се предаје у школама историја и географија, осим у осиовним школама радничкој деци која немају довољно књига за читање. Ко је икада научио историју и геограФију друкчије до читањем ваљаних књига; и колико се може сматрати занемарена настава која не отвара ученику вољу и укус за читање те врсте дела, како би он сам тражио насладе у тако лакој и привлачноЈ настави! Сем тога, историјом и геограФчјом, како се оне данас изучавају у школама, само се вежба памћење. Текнауннверзитету ђак почиње да студира философију историје. ПроФесори којн добро знају Факта и догађаје, и о њима су размишљали, упутиће га на истраживање узрока у прошлости и протумачити му што потпуније главне њихове црте. Историска критика, доказивање и истраживање историских истина, предмети су на које ваља скренути озбиљну пажњу ; а што се тиче простих историских Факата, као што се обично излажу, зар није довољно да човек упути младог, образованог и вредног ђака на читање ваљаних историских дела, па да из њих научи шта му ваља знати ? 0 другим знањима која такође спадају у домену општег образовања, није нужно да су их млади људи научили у детињству, већ треба да читају много научних дела. Ја бих дакле, једино грчком и латинском језику и њиховој ЛиТсратури уступио место међу осталим предавањима; то место они данас заузимају, што се иотпуно оправдава великим значајем за свакога да зна какав страни језик и литературу, а посебно иарочитом вредношћу та два класичаа језика и њихове књижевности. Размишљајући озбиљно о узроцима људских заблуда, човек не може а да се не чуди тежњи људског ума, да се често узимају речи место ствари. Не улазећи у метаФизику тога питања, ми знамо како се обично употребљују речи у привидном значењу, и како се оне по готову поуздано примају из уста других, ма да човек нема разговетан појам о стварима које оне означују, иди још боље, да се послужим изразом архијепискоца Уетлија, људи