Просветни гласник

448

МОДЧРНЛ НАСТАВА

обично мешају оно што је најобичније уједној врсти знааа са његовом нрецизношћу Као што нам ретко пада на ум да запитамо за значај начела што сваки дан виђамо, тако исто кад се наш орган слуха навикао на звук неке речи или фразе, мн и не помишљамо да се у њој ништа јасно не исказује, и морали бисмо се уснљавати да изразимо другим речима и деФинишемо оно што мислимо да на тај начин разумемо. Ну превођењем с једног језика на други, и истраживањем исказаних мисли Јгомоћу страног вокабилера, ми се поступно Дечамо од те рђаве навике. Није ми позпат Већи доказ о ванредном дару Јелина од Факта Да су они створили тако сјајних дела у домени апстрактне мисли, без познавања другог до само вог језика. При свем том и код ф њих се осећа утицај тога иезнања. Њихови највиши умови који поставише темељ философији и целој нашој интелектаулној култури, Платон и Аристотел, увек су се дали завести речима; они узимају што је у језику елучајно и споредно за битно и природно, и сматраху неке сличности јелинског језика само по Форми као сличности и по самој садржини Има једна Хобесова Фраза које ћете значај све више ценити што се више буде развијао ваш ум. „Речи су", вели философ , жетони Ј ) за мудре, но луди их сматрају за сам новац." Другим речима, за мудрога је реч само знак Факта, за лудога је она сам Факт. Ако даље одемо у Хобесову метаФору, рећи ћемо да навика честог руковања разним врстама жетона отклања ризик да се човек нревари, да узме један од њих по цену коју не вреди. Али осим користи од знања неког страног прецизног језика у погледу саме јасности мисли и израза коју човек добија пажљивим превођењем, има још једна корист, и то је ова: Ми никада не можемо успети да Фактички познамо мисли, осећаје, лични карактер неког страног народа, без знања његова језика; и услед недостатка у тој врсти знања, наше умне моћи остају неразвијене кроз цео наш живот. Посматрајте каквог младића који никада није прекорачио праг круга своје породице, па ћете се уверити, да он и не помишља да људи ') Округле металне плочице које се дају лицима, обично члановима извесних друштава, као знак новца, гако да чим их неко покаже на каси има право да нрими извесну суму новаца.

могу друкчије мисдити и радити до онако како његови мисле и раде, или баш ако је нешто страно и допрло до њега, он то приписује неком моралном недостатку, некаквој несавршености природе и образовања Ако су његови родитељп торијевци, он не може да разуме да човек може бити либерал; ако су либерали за њега је непојмљиво да човек може да буде торијевац. Сад, што могу да буду идеје и аавике једне породице за дечка који није имао никаквих додира ни одношаја ван ње, то могу бити појмови и навике рођене земље за оног који не познаје појмове и навике страних земаља. Оне се по његовом схватању идентиФикују са самом људском природом; све што се од тога удаљује просто је неодгонетно отступање које он не може допустити као стварно. Он не. може да разуме да су други интелектуалнн пугеви у сазнавању добри, или бар да се приближују његовом начину разумевања. Једна таква предрасуда не само затвара очи појединцу пред свима добрим примерима које свака земља увзк ииа да покаже другој, већ смета напредовању и развијању сваке земље према својим приликама и особинама. Ми можемо поправљати наша мишлења наше методе, ако, иајпре допустимо да су оне непотпуне; ограиичити се само на сазнавање да странци друкчије мисле од нас не знајући шта у ствари мисле и не разумевајући за што, то нам просто служи да покажемо да смо као довољни сами себи, вако би тиме заинтересовали нашу националну сујету у одржању наших предрасуда. Прави напредак састоји се у успостављању најсавршенијег Склада између наших мишљења и спољних Факата, а како ћемо успоставити тај склад кад нам се Фактајављају кроз наша мишљења која као што наведох, нису иоуздана, која се могу упоредити са бојадисаним стаклом кроз које се непрестано виде друкчији изгледи предмета. По што нам је немогуће да се са свим отресемо тих предрасуда и унапред скро.јеннх замисли, то нам остаје један пут, да се бар њихов утицај ублажи: то је да често уиотребљујемо стакла друкчије боје. Најбоље ће бити ако употребимо оиа кроз која се најбоље виде страни народи, јер као најразличнија најбоља су. Ако је по нае корисно изучавање ма кога стравог језика и литературе, то је без сучњ,