Просветни гласник

ЗПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВКТНОГ САВЕТА 56 3

молплац тражи, с погледом на прекиду учитељској служби, који је био у овом сдучају. Савет је одлучио: да се умоли г. Стојаи Марковић да ово питање проучи и Савету реФерише. С овим је свршеи састанак.

САСТАНАК 413-хи 3. Мпја 1889. год. у Београду. Били су : иредседник : Сх. Марковић; редовни чланови: Ст. Д. Поповић, Јов. Ђорђевић, С. Дозанић, "Б. Козарац, Љ. Ковачевић, П. Ђорђевић, 1УГ. Недељковић.; ванредни чланови: Др. В. Бакић, Ђ. Станојевић., Фирмилијан архимандрит, М. Иванић, Ст. Предић, Др. М. Јовановић, и _К. Петровић. Деловођа Мил, Марковић. I. Нрочитан је и примљен заппсник ирошлога састанка. II. Прочатаио је писмо г. Ј. Жујовића о ,Антроиологији" од г. Љ. Миљковића, које гласи: Госиодине Председниче, Прелпстао сам рукопис г. Љуб. Миљковића и уверпо се, да је писац усвојио већину примедаба и исправака, које сам му кратким иутем досгавио. Ну сам спис није промењпван према правим потребама наше научне књижевчостн, на које сам у моме реФерату указао, то јест да би га ваљало упростити или допунити. Приватно ме је г. Љуб. Миљковић известио да ће, према моме ранпјем разлагању о задатку Антроиологије , за свој спис потражити друго име. Прпмите, господпне председниче, уверење мога одличиога ноштовања. 24. Априла 1889. Београд. Јов. М. Жујови^ Савет је на оспову ранијег усменог реФерата г. Др. М. Јовановића и овога писма г. Жујовпћа одлучио: да се дело „Антропологија" од г. Љ. Миљковпћа нроФесора прими и о државном трошку штамиа. III Нрочптан је реФерат г. Мил Марковића о књизи „Елементарна писменост са упутством за руковање са букваром" од г. Стеве Чутурила.

РеФерат гласи: Главном Просветном Савету Прегледао сам и проучио дело г. Стеве Чутурила : „Елементарна нисменост са упутством за руковање са букваром." Еао што се види из наслова дела, оно није само упутство за буквар, него је у нсто доба и теорнјска научна расправа о елементарној писменосги у оппгге. 75 страна заузимају овај општи теоријски део о елементарпој писмемености, и ту је у нсторнјском прегледу изложеиа букварска метода, или боље метода елемеитарпе писмености, од најстаријпх времеиа до данас. Ппсац је "рагматички пзложио развитак људске писмености од најстаријег њеног облика па до највећег савршенста, на коме се данас налази човечанска елементарна нисменост. Ту је изнео и оиисао све исгоријске момеите са својим представницима и ноказао нутању, којом је човечанство у своме наиредовању ишло, ударајући често иа једну илн другу странпутицу, а тако исто н враћајући се често назад да нађе пзгубљени прави пут, докле ннје дошло до иајсавршенијег пачина, осиованог на самој науци, дугом п скупом искуству и на самој ирироди дечијој. Скоро оне исте меие и заблуде, она иста грешења и лутања, која виђамо у другим наукама, налазимо и у елементарној писмености. Једна вечита борба за напретком и савршенством, у којо.ј налазнмо чесго застој и реакцпју, које стотинама година сакаге читаве нараштаје првих културних народа. Постапак аналитичко-синтетичке методе на основи нормалних речи , и њене Фазе у развптку ноказане су и изведене у овоме унутству до очигледности. Овај историјски преглед људске елементарне иисмености израђен је врло лено и са зналачким разумевањем суштине саме ствари Ово је на историјској основн израђепа снецијална методика елементарне писмености с добрим психолошким и педагошким разумевањем тако, да би сваки учнтељ требао да проучи овај теоријски део с највећом иажњом, јер ће у многоме обогатити своје знање и нскуство. Једииа замерка, која би се могла учинити овоме оиштем делу, та је, што га је писац радио с пуно осећања и срџбе, те местимице избија на површнну нолемични карактер. Али ово је слаба замерка нрема осталим добрим странама. После овог научног општег дела долази одељак IV. у коме се налази „Коментар дидактичним основдма, на којнма је овај буквар израђен." Овде се научпо разлаже, како је нисац свој буквар израдио , и како се према савршеним нанрецима методе елементарне писмености не може друкчији н бољи буквар ни израдити.