Просветни гласник

518

модкрла н а с 'г л в а

оне варирају и мењају се у бескрајност под утицајем бољних и случајних акција, стапајући се једне у друге са својим најделикатнијим нијансима и реагирајући једне на друге нахиљаду начина, да их човек ретко може изоловати и посматрати уасебно. Од свију научних истраживалаца, једини је физиолог тако рећи нрекаљен у тешкоћама изучавања једног тако конституисаног створа. Крајњим својим границама Физиологија се дотиче нсихологије или ФилосоФије духа људског; и може се рећи, а. да се не потрже ни једно од снорних питања о границама које деле материју од духа, да нерви и орган мишљења стоје у тако блиској вези са умиим радњама, да онај који се бави изучавањем првих мора добро да познаје и друге. 0 важности саме исихологије и њезиног изучавања у школама готово није потребно ни говорити јер се она на шкотским университетима увек успешно изучавала Удео који пада на брнтанска острва у развитку те науке од Локеа па до данас, једино готово припада шкотским писцима и проФесорима, Психологија је нросто наука о законима људске природе. Ако ишта заслужује да га човек изучава, то је без сумње његова природа и његових ближњих; и кад је треба изучавати, онда ваља да се то ради са свим научно, то јест да се добро проуче и схвате њени основни закопи. Ја још нисам ништа рекао о непосредној настави наука које се дотичу великих интереса човештва, и за које све наше интелектуално образовање треба да нам прибави осо биту способност и умешност, а то су морал и политика, Ирема данашњем стању људског знања из морала и политике, те две гране још ее могу да буду предмет опште и утврђене науке. Политика се не може научити једном за свагда из какве ручне књиге или из лекција проФесорових. Да човек добро проникне тај предмет, ваља да га сам изучава. То је материја у којој се човек не учи од другога; свак треба да је сам испитује, да се вежба у оцени. Политичка наука не састоји се у томе да човек увек има на расположењу готових закључакС како би их одмах могао применити, већ да има научен и извежбан ум; да може да пронађе у свакој прилици истинекоје се дају при-

менити на дани случај, иу томе сеједва могу наћи два човека који подједнако раде. Само образовање из таквог предмета, као што је политика, не може нам с правом препоручивати никаква мишлења која би почивала на ауторитету потпуне и сталне науке; али оно нам можепружити богат материјал и научити нас како треба да га употребимо. Оно нас може научити најбољим политичним спекулацијама узетим н посматраним с разних гледишта; ни једна од њих не може образовати засебну целину, али свака може бити врло плодна и поучна у посматрањима. Политичко образовање може нас, тако исто, упознати са разним облицима и ступњима цивилизације и њиховим карактерним цртама, које нам представља човештво. У томе се и састоји права цељ историских студија које се добијају н I университету. Ђаци сами треба да се упознају са главним Фактима старе и нове историје читањем ваљаних књига; ако то немају, не могу га попунити на университету. ПроФесори историје треба само да тумаче Факта. Њихов је задатак да помажу и упућују ђаке, да схвате на основу историског развитка главне разлике које постоје међу народима, међу социјалним установама, према времену и месту, да себи представе људски живот и сам појам тога живота какав беше у разним ступњима људског развића, разликујући при томе шта је непроменљиво и шта прогресивно, како би тим начином добили прави појам о узроцима и законима прогреса. Та питања још нису нотпуно расветљена, ни од стране најдубљих мисленика, те се и не могу догматично предавати. Главни је задатак наставе у том погледу, да ђак буде добро упућен, да се бави тим питањима, да му се отвори нут и воља у изучавању историје, не као просте приче, већ као везе или ланца узрока и дејстава, који се пред нашим очима развијају и пуне су важних последица за њега и његово потомство, јер се развитак какве велике епске или драмске акције мора свршити на срећу или несрећу, уздизање или опадање човештва. Вечита борба између добрих и злих сила, у којима све наше радње, ма колико да су мајуише, играју извесну улогу по неким својим странама, борба у којој и најмањи међу нама пе може избећи а да не уделује, у којој онај који не иде на руку доброј ствари, иде рђавој, на послеткЛ