Просветни гласник

М 0 Д Е Р Н А

Н Л 0 Т А В Л

519

борба у којој се нико не може одрећи одговорности за свој удео, Ма да нас образ.овање ие може наоружати за ту борбу каквим философским системом, савршеним иолитичним и историским знањем, ииак нам оно може дати јаку дозу нозитивног знања о нашим грађанским дужностима. Требало би изложити младим људима кратак преглед грађанских и политичних установа њихове отаџбине, а површније преглед установа страних најцивилиз »ванијих народа. Оне стране нолитике и законе ссдијалног развитка у којима су прикупљена и систематисана Факта и мисли, довољно утврђена и уређена за образовање научних ночетака, требало би предавати са свим онширно. У том погледу највише се препоручује изучавање полнтичне економије, науке која истражује изворе и услове богаства и материјалног нанретка људскнх заједница. Студија политичне економије више се приближује наукамау нравоме смислу но икоја друга наука која тесно стоји у вези са нолитиком. Ја нећу претеривати у давању великога значаја лекцијама које нам та наука иружа за нравац у животу и оцену закона и установа, нити ћу тврдити да све оно треба знати чему нас она учи, па да човек добије здраве погледе на ток људских ствари, или за стнарање најбољих и најискуснијих планова за остварење бољега нравца. Истп они који вичу иа логику внкаће и на нолитичку економију. То је, рећи ће они, ужасна наука; она веле, допушта Факта против којих човек мора да се буни. Ја ћу онет с моје стране рећи да је најужаснији закон гравитације: он крха врат, без обзира, најбољем и најљубазнијем човеку, ако га само за један тренутак заборави. Тако исто ужаснн су ветар и таласи Па би лн ви сад саветовалп онима који иду на море нре да одрнчу ветар и таласе него да се њима иослуже, тражећи начина да се отклоне њихове онасности. Ја вам саветујем да добро изучавате велике економне писце, и да сечврсто ириљубите истинама које у њима нађете. и добро заиамтите, ако већ ннсте егоисти ни тврда срца, никако не ћете постати изучавајући политичну економнју. Од толике исте важНости је н изучавање нрава. Општа закопска начела, нужност којој закони морају да одговоре, опште црте свију

правних система и разлике по којима се они раснознају, потребни услови сваког доброг законодавства, оснивање правних система, најбољи начин и процедуре и т. д: предмети су који нису главна ствар само за владе, већ и животни интереси сваког грађанина; и то је поље велико за сваког славољубивог човека да иокаже своју сп^собност у стварању бољих услова за људе. За, све то пружају нам изредну помоћ скорапгњи, па и савремени писци. На челу њих стоји Бентам, без сумње највећи од свију учитеља и радника који су икада посветилп рад целог свог живота расветљивању правних појмова, и он је од свију најразумљивији за свакога, јер узимазаоснов својим испнтивањима Факта људског живота, показујући пажљивим посматрањем цељи и средства која бн закон могао и требао да достигне, са свим супротно оном 1нто по несрећи бива данас. Други научни правници уиели су у само дело две врсте богаства које ћу окарактерисати напоменом двају подједнако изврсних дела у своме врамену. Прво, лекције о правној иауци од Астена (АиаПп). Ппсац узима за основу римско ираво, као најбогатији и доследније изведен од свнју нравних система које нам показује историја, с једне стране, с друге опет систем који су предузели многи одлични мисленицн да доведу у склад у његовнм разннм деловима. Из свег тог он изводи принципе и разликовања за општу примену, оснивајући нх на општем људском разуму. За гим долази дело, пуно духа и замисли, Сомнера Мена, о нраву старих народа и његовом односу нрема модерним замислима. Мен проналази па основу историског истраживања законе, а на основу оног што се зна о нримитивним људским установама, извор и ностанак свег оног што је трајало до данас, показујући да многе установе нису ионикле пз чисто људског разума, већ да су остаци в^рварских оби чаја које је више или мање изменила цивили зација, а одржале су се сталношћу замисли које су ти обичаји ироизвели и надживели их, Цутем којиЈе Мен прокрчио ударили су други, наводећи многе примере о утицају старих идеја и установа на модерне, — акција и реакција које овековечавају у уирави најважнијим стварима, ублажено варварство старих времена Људи непрестано примају, као правила којапроистичу из еаме природе и нужности жи-