Просветни гласник

■2 0

вота., извесне ствари, које кад би све зиали, видели би изнор социјалпим комбииацијама, које је још одавно време жигосало и осудило. Тим студијама хтео бихјошдодати и студију међуиародног ирава које би збиљски требало да се прадаје на свима университетима. као део целокупног слободног образовања. Оно је од велике користн не само дипломатима и правницима, већ и сваком грађанину. Оно што се зове право народа (ДгоИ <1ен деиб). или како с< данас каже, међународно право, није у правом слислу право, до један део морала, ннз моралпнх правила, која као сачињавају закои, а усвојнле су пх цивилизоване дргкаве. Истина та иравила нису, нити треба да буду, вечно обавезна, већ се мењају и морају се мењати према веку, у мери у којој се буди народна свест и мењнју потребе држава. Али та правила већином беху у почетку, па су још и данас, иримена начела части и хумапостина међународне односе. Она су уведена. или из мо ралних осећаја, или осећаја општег пнтереса, да ублаже свирепости и беде рата, као и да спрече владе да се служе једне нротиву других неиравдом и неморалним средствима у мирно време. Како свака дрзкава ступа у многобројне и различне односе са другим државаиа, п како но неке, нарочито наша држава, имају Фактичну надмоћност над другим, веома је потребно да се са тим правилима упозна свака држава и сваки онај којега глас и осећајидоириносе образовању јавнога мишљења. Нека нпко ие мнсла да ће олакшати својој савести, замишљајући, у осталом врло ногрено, да он не чини ништа рђаво ако се држи на даљпин и не даје своје мишљење. Рђавим људима ништа више и не треба да изврше своје планове, до уздржавање и пемарност добрнх људи. Не значи бити добар пуштајући без протесговања да се чинп зло у пан.ој замљи средствима која ми сами пружамо то јест тиме што не ћемо да се нотрудимо, око јавних послова Од навике нашег заузимања у тим пословима, од ступња знања и солидне оцене којом се противе грађани, од тога, велим, зависи, да ли је држање народа као целинс егоистично, покварено, тиранско, разумно илп свесно, нравнчио или племенито. Школе п университети могу дати младим људима само прве појмове из тих виших сту-

дија; али то је довољно, да им се тиме потстакне интерес, да се њнхов ум навикне на наноре које те студије захтевају, да им се отворн воља, како би могли иапредовати у ностизању крајњих резултата у кој ма се огледају најбољи путеви, најбоље помоћи Ма колики да је ступањ који смо достиглн ј у тим разним научним студијама, ми смо уз ! њнх научили, или смо почели да учимо шта ( је наша дужност и наш позив у свету. Али ј иознати још не значи све постићи; то је тек једна половина нашег образовања, још нам I треба воља и чврста одлука за рад. Но ипак нознати праву истину увек је моћно средство да човек ради коректно. Оно што видимо I јасно и схваћамо живо увек само по себи буди у нама жељу да га остварнмо у практици. Дешава сс, али не обичио, да чоиек „види најбоље а ради најгоре." Они који раде рђаво још су у почетку и намерно занемарили да сазнају шта је добро. тиме су оставили да се успава њнхова свест, а после ако јој се доцније нису покоравали, долазило је нросто из непознавања стања ствари Ако узмете једног младог човека осредње умне снаге, нре но што му је разним предметима његова занимања дат рђав правац, наћи ћете да он обично сваком жели добро, правицу и срећу. Сад ако човек згодно употреби ту сезону живота те у њега усадн знање, давши му образовање које га пре упућује и навикава на здраву оцену и ногледе на стање ствари. него на соФистику, онда се може рећи да је он озбиљно заштићен од поплаве егоизма и обмана Међу тим, васпитање којим се образује ум без образовања вол>е било би врло непотпуно, јер сви осећамо потребу да морална сграпа наше ексистенције буде образована, уздигнута, онако исто као н иптелектуална. Такво васпитање, кпд се одмах даде, или је морално или религпозно; а морал и вера могу се третирати као разговетни или различни изгледи једног истог начела. Предмет који овде посматрамо није образовање у целинп, већ он само обухвата школско образовање, и за то не треба да губимо из вида неизбежне границе до којих се шири та ирста образовања Оно нам не може дати морално и верозаконско васпитање, јер је његов задатак да даде правац нашим осећајима и свакодневним навикама, а то је ван