Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈИ СТАРВШИНА СРЕДЊИХ ШКОЛА

499

2. ДиреЈ^тора пирота^е ни^ке гимиазије.

Сходно ваређењу (Просв. збор. стр. 321.), част ми је иоднети Госиодину Министру следећи извештај, у коме је изложено: I опште стање пиротске ниже гимназије и II наставни нредмети и иредавања. 1 Опште стање. 1. Наставници су биди у овој годиии за све предмете и вешгине. По томе је, дакле, пиротска н. гимназија наставиичким особљем једном попуњена , па су и сгш нредмети и вештине предаване и није, као до скора, било нужде да се читави предмети изостављају и не иредају. Није нужно да наномињем, како је важна ова околност, нарочито за ову школу, и имам само да нагласим : да је нужно да и даље овако остане и да се евентуалним размештајем наставника упражњена места одмах и попуне. У овој години радили су : 1 проФесор .(и директор), 4 предавача, 2 учитеља, .1 хон. наст. за хришћ. науку, 1 оФицир, с помоћником, за војна вежбања и 1 учитељида жен. рада (но која је око половине априла о. г. отпуштена). Месечни издатци, по платном списку, износили су на наставнике 123043 динара. Наставници су били са утврђеним квалиФикацијама за средње школе, а са индивидуалним особинама и способоостима, сваки по својој струци. 2. Ученици су --- кроз сва четири разреда, колико има ова н. гимназија — мкхом из вар. Пирота, а мање њих из пиротског округа, са нешто досељених. Уписано их је било с почетком ове године : у I р. 58, II р. 32, III р. 17, IV р. 18, свега уписато 125 ученика. На крају школске годиие нолагало је испит: у I р. 47, II 31, III 15, IV 18, — свога иолагало испит 111 ученика. — Међу њима имало

је ученица: у I 4, II 3, III 2, IV 1. свега: 10 ученица. — Разлика, која се показује између уписаних и до краја године учепих ученика у укупном броју 14 ученика (у I 11, II 1, III 2) долази највише у след напуштања школе (у I 6, II 1, III 1) и сеобе (III 1), а остатак због крајње неуредности у владању и похођењу школе, која је повукла за собом искључење , по увек с правом на полагање испита (I, 5). Бројеви ови — уписаних и свршенмх ученика — и ако су, можда мањи од бројева других сред. завода у Србији — ипак иоказују наиредак, пошто су већи како у опште тако и ио разредима, но до сад. Пропала је у рату архива и уписница до 1885, па с тога нема података о броју ученика ранијих година (а школа је ова отворена 1. јануара 1879 као једноразредна „трговачка школа", за тим претворена у дворазредну гимн. реалку, па постепепо у нижу гимн. са четири разреда). А од рата т.ј. од 1885 г. било је ученика: I II III IV Године 1885—86: 30 24 9 12 — свега: 81 ученика 1886-87:40 19 19 4 — свега: 82 » » 1887—88: 55 29 19 14 — свега: 117 » 1888-89: 58 32 17 18 — свега: 125 » Од пресудног је утицаја на успех и на похођење школе и цркве, као, донекле, и на владање ученика — њихово имовно стање. Али баш у томе погледу ииротска н. гимназија има да се бори са највећом сиротињом својих ученика. Немање нужних потреба уназађава успех; а немаштина на дому утиче па цео живот. Настава у гимназији није само ствар иамћења и усменога вежбања, но је везана и за дуготрајније иисмене радове, цртеже, за труд и стрпљење више врсте — а како ће то све да буде међу учеиицима, за које н.пр. 63*