Просветни гласник

реди основних мушких школа (четири). Обе ноловине са свим су одељене. Раснолаже гимназија. дакле, само са четири учионице и једпом малом канцеларијом. Других одељења нема; директор и проФесори су заједно. Ну кад се узме, да су бар учионице целисходне, нарочито за старије разреде — оида се може рећи да је школа довољно удобно смештена. У Пироту и нема великих зграда за ову потребу, нарочито кад се хоће да се смести све под један кров. Кад је лане, зграда, где је била гимназија, испрскала и паду склона била, исељена је у априлу, у садашњу зграду, пошто је иретходно учињена — преко Начелства — погодба са одбором општинским да се — по цену од 150 динара месечно — смести гимназија у ову зграду, а под изречним условима да у истој остаје „за време док се нова зграда за гимназију не озида ". 0 томе ностоје одлуке одбора вароши Пирота од 6 и 11 априла 1888 године, на основу којих је гимназија у овој згради, и биће све дотле, док се нова зграда за гимназију не озида. Питање о подизању гимназијске зграде у Пироту старо је и забачено ратом од 1885. За то је и прирез купљен, и има нешто готовине од тога. Вредни ово окр. инжињер г. Милан Балта радио је више времена и израдио веома леп и иотпун план за будућу зграду, с предрачуном. Учињепо је дакле доста па да се нриступи озбиљном размишљању о иодизању — што је у овоме крају и иотреба и државни разлог. II. Наставни предмети и предавања. Предавања су вршена по новом нацрту програма од 26 Септембра 1888. ПБр. 9949, — почев од 1 октобра. Ради лакшега прегледа навешћу и ноједипе нредмете или групе предмета оним редом, како су у нацрту програма стављени.

1. Наука хришЛанска. Наставник г. иротојереј Дим. Цветковић. Предавања су вршена уредно. Предмет по програму свршен и поновљен, без жалбе на теигкоћу његову. Г. Наставник је мњења да је «за ову школску годину упливисала наука хришћанска на дух и морал ученика у опште". Ручне књиге по досадањем, само је у III р. учињена, по наредби, измена и уведено је ново „обредословље" од г. Фирмилијана. Но наставник мисли да у овом делцу има празнина и вели: „Требало би још додати: о књигама црквеним и о одеждама црквеним, иошто је иисац кратког обредословља изоставио ово обадвоје, и тиме оставио децу иеобавештеиу о овим главним Факторима црквенога обредословља». 2. Сраски језик. Наставник, предавач г. Ђура А. Ристић. Осем синтаксе сложених реченица у IV. р., осгало свршено по програму. У I р., не имајући згодног учебника, диктовао је према књизи г. Ст. Новаковића. У II р. свршио све до иромене глагола, налазећи да ће тако моћи у будућем III р. свршити, поред промеие глагола и синтаксу простих реченица. Ручна књига III део од Новаковића. У III р. нромену свију облика, и, колико му је било могућно, синтаксу иростих реченица, налазећи да ће ученици, прешав у IV. р. бити „далеко спремнији за изучавање синтаксе но досадањи". У IV. р., по мишљењу г. наставника, ученици о глаголским облицима „нису имали ни нојма"" — учећи до сад ио старом нрограму — „пе научивпш чисто ни иромену имена". С тога је ои, г. наставник, „сматрао за свету дужност, да ове учепике најпре томе обучи, иа тек да онда пређе на сиитаксу". Ово га је и задржало те није, по програму, свршио целу синтаксу, но само синтаксу иростих реченица — наномињући, уз то, да се ири иреда-