Просветни гласник

ИЗВЕШГАЈИ СТАРЕШИНА СРЕДЊИХ ШКОЛА

ван.у уздржавао од сваког историјског тумачења. Осем ових иодатака , које је сам г. иаставник на писмено дао крајем ове године, и који износе у недовршеном облику његов рад — имало би да се учине неке особене примедбе о предавању језика сраског у овој школи у опште. У начелу се мора претпоставити за ову школу наставничка снага из српског језика у пуној мери. Није све једно предавати „српски језик" где у Шумадији и у Пироту. Време је много што шта изменило у диалекту народњем амо, иа је са умпогострученом енергијом потребно да се код нараштаја, који у школу иде, постигне изједначење свесног разумевања књижевног језика у овој школи са свима осталим у земљи. За то је нотребна: поред стручне спреме, јака воља и поуздана паставничка практика. Иначе се неће моћи ни тражити ни добити жељени резултат из иауке о српском језику у нижој гимназији у — Пироту. 3. Француски језик, Наставник, предавач г. Гаврило Илић. Предмет нов кроз све разреде — од ове школске године. Кад је ученицима у почетку шволске године дато на размишљање, по том на уиис: који ће језик изабрати? — онда су се сви ученици и II и III и IV р. унисали за љранцуски, ни један за немачки језик! (Само је један доцније досељени ученик из шчнке гимназије у IV. р. задржао раније почети нем. језик, коме је један наставник давао засебне часове). — Ученици свију разреда били су, дакле, иочетници. Учебника није дуго било. Доцније тек стизали су штампани табаци „Главних правила Француског језика," од г. Е. Берберовића. Наставник је ире тога већ диктовао (т.ј. све напред ноказивао и нисао на табли што год треба) у свима разредима; али је диктовање прекинуо у II. р. док у III и IV. р. нродужио је по

I своме, поред осталога и нрема МеШоЛе Тоиззаш*; Бап^ејрсћеШ, тако да су табаци г. Е. Берберовића послужили у III и IV р. за ову годину, као читанка. Но наставник је, и у ова два разреда , од Марта амо, и ове табаке прешао, уколико су стизали на време , јер су последњи стигли пред сам крај школскога рада. Почев самостално, паставник је свршио ирописни нрограм у III и IV. р. а у II. р. дошао је — осем свога диктата — до стране 87 табака. Однесно учебника и програма за Француски језик, наставник је овога мишљења: „Граматика Франц. језика треба и мора бити, уколико је то више могућно, удешена и написапа према граматици српског језика, јер у противном случају биће труд свагда узалудан и без успеха. Колико сам, вели, ја муке имао ове године, што ученици из II р. не знају из српског језика мењање најобичнијих глаголсжих облика, па ни садатње време, а по грам. Франц. језика то се тражи, а без тога се не може ни замислити учење ма ког језика. Овоме нешто слично било је и у два старија разреда. Умолив наставника српског језика, он ми је олакшао ту, а за II р. вели: „то се тамо но програму не учи." „Не пропуштам напоменути и то, да сам при цењењу из Француског језика био строжи , пошто се у језику у почетку учења пропуштепо доцннје теже надокнађава. Полутанско знање горе је од незнања!" 4. Историја и географија. а) Историја Србаља. Наставник, предавач г. Гаврило Илић. Свршен предмет и у III и у IV р. по програму. Учебници: за III р. историја од М. Убавкића, за IV р. од Крстића, коју (последњу) сматра наставник да „није иодесна као што треба, а највшпе, вели, што јој оскудева, то је недостатак у историјском материјалу, а уз то има доста и иогрешака и у самом