Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈИ СТАРЕШИНА СРЕДЊИХ ШКОЛА

505

излагању историјских догађаја , те због тога сам ја, где год је се могло , брижљиво исправљао а већп део доиисивали су ђаци , или по моме диктовању у иарочито за то спремљене књижице, или бележењем додавши на самој штампаној књизи при лакгаем предавању. Те исправке и додаци односили с} г ми прилично времена. А ово је баш и био поглавити узрок те нисам могао поновити целу историју (у IV. р.) већ само иоједине делове, за које сам држао да су тежи." Наставник историје — који је с успехом радио на овом предмету у оба разреда — иоступао је са оправданом тенденциом у предавању историје нашег парода. 0 томе свом поступку он се сам изражава у подмесеном ми извештају: «3а, тим нри предавању гледао сам да изнесем у што јаснијим бојама гоњења, сатирања и тиранлуке, као и варања на очиглед целога света, од стране нашег једног и другог угњетача, Турске и Аустрије, за време петстолетиог робовања, но разуме се, само сушту и непобитну истиву, коју нам ненристрасна историја готово на свима својим листовима пружа и даје у изобиљу...." „Срби су, дакле, свагда само гоњени а никад гатеђени; њима је много што шта од стране аустријских владара обећавано а никад неиспуњавано; они су варани, они су се за другога били и своју крв за туђе користи лили! И на крају крајева из свега овога извели смо општи закључак тај: да у туђину за Србина пријатеља нема, и да ми морамо сами за се радити и сами себи слободу, велич;ину и јединство с/гварати.,.. Туђе нећемо, а своје тражимо и не дајмо!" На ово би се могле само још додати речи апостолске, управљене на пропагандисте хришћанства : „Ако не осеАате, ништа лећете моћи учинити!" С тога се са иохвалом може нагласити ревност овог наставника у овом заводу. цросввхни 1' ласник 1889

б. Географуја. Наставник, иредавач г. Јован Марјански, у сва четири разреда. Предмет свршен по програму око васкрса. Ручне књиге од г. В. Карића. Наставник се жали, да деци у I. р. овај предмет доста тешко иде, једно због тешкоће самог предмега у неким партијама (као што су „разита разграна" висински облик" а иарочиго страна имена острова, полуострова и илаиипа) — а друго због оскудице у картама којима завод не расиолаже у довољном броју (н.пр. нема Јужне Америке и Африке); а осем тога многи ученици и с.коро половина — нису у стању да купе ђачки атлас , који је за учење потребан. А и опи што су га имали не умеју да га читају; с тога је наставник морао учпти децу у I. р. латиници. Крајње је време, да се у нашој Државној Штамаарији, која је дала многе угледне радове. израде ручни атласи за ученике гимназија, за које годишње много новаца, преко наших књижара оде на страну, за разне ;,8с1ш1 -А<:1а8 -е" и др. стране израђевине овога рода. — Ученици су у I. р. цртали Африку, да би боље схватили шта је то полутар, нодпевак, упоредник и т. д. У II р. физички земљогшс иде такође тешко, како паставник вели, „јер за изучавање тога предмета, потребно је, бар но мом скромном мишљењу: развијенији ум, самосталније размишљање, објашњавањс једпе појаве помоћу друге у природи. Па с тога су деца неке одломке теже разумевала, као што су: клима разних земаља, односи биљног и животињског света међу собом и њихов унлив на човека и околину, како постају годишња времена шта је пад реке, коса планинска и т. д. Трудио сам се просто на сваки могући начин, да овај већ и сам по себи занимљив предмет прикажем ђацима гато јасније у што заиимљивијем облику. Но наставпик често и поред најбоље воље 64