Просветни гласник
28
ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА
VI. Прочитано је нисмо г. Министра просвете и црквених иослова од 9. овог месеца ЦБр. 1598, којпм се иита Савет за мишљење о квалиФикацији г. Стевана СтевановиКа каидидата московске духовне академије. Савет је нрегдедао сведоџбу овога кандндата, па је нашао : да г. Свеван Стевановић има иронисане квалиФикације за предавача веронауке у средн.1« школама и богосдовских наука у Богословији. VII. Прочитано је нисмо г. Министра просвете и црквених посдова од 29. прошдог месеца ПБр. 15,247, којим се пита Савет за мишљење о квалиФикацији г. Драгутина Махање, кандидата за учитеља музике у средњим школама. Савет је прегледао молбу и сведоџбе овога каидидата, па је с ногдедом на пропис §-а 4. закона о устројству гимнасија нашао : да г. Драгутин Махањ нрема поднесеннм сведоџбама нема квадиФикације за оно за што се моли, докле не би претходно подожио испит из своје струке пред нарочитом комиснјом. VIII. Прочитан је извештај г. Михаида Валтровића, ироФесора Велике Шкоде, о квалификацпји г. Николе Зеге , кандидата за учитеља цртања у средњим шкодама. Извештај гдаси: Главному Просветному Савету. Према одлуци Гдавног Просветног Савета, нрегдедао сам документе г. Никоде Зеге, који моли за место учитеља цртања. По истим документима мислим, да г. Зега нема оне школске спреме, коју треба да нма наставник средњих шкода. Г. Зега подноси само две сведоџбе о томе, како је сам научио цртати. Једна је од год. 1877. из четвртог разреда варошке шкоде у Вечу, кад је г. Зеги било 14 годнна, а друга је приватиа сведоџба од г. Стевана Тодоровића, проФесора и сдикара овде, кад је г. Зеги било 24 године. Обе ове сведоџбе пису још довољне, да се о квалиФпкацији г. Зеге за учитеља цртања, може изрећи повољан суд. По гласу сведоџбе г. Тодоровнћа, г. Зега
има вољу за сликање, те би ваљада, по њега корисније бидо, дати му државну помоћ — коју и тражи — да би могао посећавати какву сликарску академију, но поверити му настављање у цртању. Да ли пак г. Зега, дара има за сликарску уметност, могло би се у неколико видети из његових досадашњих цртачких радова. Уз ово мншлење враћам сва акта која се тичу ове стварп п која су мн послата на разматрање. 6. Новембра 1889. год. у Београду. Михаило Валтрови!, ироФесор. Према овом извештају г. Валтровића, Савет је нашао : да г. Зега пема проиисане квалиФикације за учитеља цртања у средњим школама. IX. Прочитано је писмо г. Министра просвете и црквених посдова од 1 овог месеца ПБр. 17,756, којим се шаље Савету модба г. Аћима А. Илића, свештеника из Свилајинца, заједно сједном његовом књижицом „Ђачко црквено певање" и позпва се Савет да каже своје мишљење о томе: може ли се ова књижица употребљавати у основним школама, као што писац моли. Пошто је ова књига прегледана у Савету и пошто је њена садржина и начин израде познат био некојим чдановима Савета, то је Савет одлучио : да се књижица: ,'Еачко црквено невање" не може ирепоручивати за употребу у осповним школама. X. Прочитан је извештај г. г. Стојана Марковића и Љубе Ковачевића о уважењу година г. Аксентија Јокића, учитеља, које је провео у државној сдужби као порески надзорник, Тај извешгај гдаси : Главном Просветном Савету. По горњем тражењу господина министра а по поруци Главног Просветног Савета потнпсани су поново проучили питање о рачунању година слуагбе г. Аксентнја Јокића учитеља па су нашли и мишлења су: