Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГДАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

Да г. Јокић има право да му се у годинама учитељсве сдужбе за иериодску повишицу, и то према закону у сразмери 40:35, урачунају и оие године, које је ировео у државној служби, као указни порески надзорник, ма даје на основу § 76. закона о чиновницима грађанског реда „у интересу државне службе" из ове однужтен и ма да му је једном за свагда дата петнаестодневна нлата ; и ово своје мишлење потписани оснивају на овим разлозима: 1. Чиновнику који је пређе био у указној државној служби, па на ново ступи у указну државну службу или службу која се, као што је овде случај, указној државној слуЖби равна — не рачунају се нређашље године службе само онда, кад је иресудом редовног или дисциплипарног суда на губитак службе осурм. По овоме: 2. у ноласку на рачунаље пређашњих година указне службе, нема никакве законске разлике између чиновника, који су на основу § 76. горњег закона у интересу државне службе, из исте одпуштени и чиновника, који су такође у интересу државне службе стављени у нензију; п првима и другима рачунају се пређашње годипе службе без разлике кад понова ступе у државну службу. Разлика између једних и других чиновника само је у томе, што први нису навршили 10 година службе и по томе нису стекли право на пензију, а други су то право стекли; а једина опет законска последица ове разлике у том је што је односно првих закон оставио влади на вољу, да им може прнзнати право на пензију и дати им или пензију, која не сме бити већа од 30% њихове систематичне плате или једном на свагда суму, која не сме прећи тромесечну плату, или им ништа не дати, док то са другима који су навршили 10 година службе не може бити — њпма се мора дати нензија, која им нрема годннама службе по закону припада. У овом погледу важи истина и за једне и за друге чиновнике изузетак, који је изношен у закону од 24. Октобра 1870. год. (Збор. зак. XXIII- стр. 93,) али се овај изузетак односи с амо на рачунање дотичних година службе за иензиуу и пошто овде није реч о рачунању година службе за пензију, већ за периодску повиишцу плате, то се овај изузе-

так као такав не може на штету стечених права аналогично прпменити на г. Јокића, односно кога има сада да се реши питање о рачунању дотичних година службе за периодску повишицу његове алате. Овај се изузетак има применити на г. Јокића за случај, и ако буде стављен у пензију. 5. Новембра 1889. год. у Београду. Стојан МарковЛ с. г. Љуба Ковачеви! с. р. Савет је усвојио мишљење г. г. реФерената о уважењу година службе г. Јокића. које је провео у државној служби као пор, надзорник. XI. Нрочитан је реФерат г. .Стевана Предића о рукопису „Кроз Домовину" од г. Михаила Ст. Ризнића, учитеља. РеФерат гласи: Главном Просветном Савету. Примио сам писмо од 15. ов. мес. СБр. 112., којим ми је Главни Просветни Савет изволео послати на преглед и оцену рукоппс „Кроз Домовину", I. део: „На Српском Дунаву", од г. Мих. Ст. Ризнића, учитеља. Прегледавши ово дело према смеру, којем га г. нисац жели наменити, част ми је поднети овде Главном Просв. Савету свој реФерат о вредности тога рукописа. Кад имамо на уму, да се наша књижевност не може Аохвалити ни једним д а лом, којем би био задатак, да у лако разумљивим, поучним, а у једно и забавним описима и причама упознаје нашу млађу школску децу са отаџбином; онда ћемо морати признати г. Ризнићу, да је имао врло похвалну намеру, кад је прегнуо да попуни ову празнину у нашој дечијој књижевности. Да ли је пак г. Ризнић овај племенити задатак решио и како ваља, и да ли би ово дело требало откупити, штампати о државном трошку и поклањатн ученицима осиовних школа, видеће се из ресултата, до којих сам дошао по ирегледу овога списа и које ћу овде да саопштим. I. Да говорим прво о садржши. Путопис је за цело једно од најкориснијих образовних средстава за школску децу, нарочпто ако му се предмет креће тачно у