Просветни гласник

50

ИЗВЕ ШТАЈИ НАДЗОРГШКА ОСНОВИХ ШКОЛА

ИЗВЕШТАЈИ НАД30РНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА 3А ШКОЛОКУ 1888-89 ГОДИНУ.

I. Г. Иавла Аршинова, ирофесора, варогиици Пвтровцу , у Разноврстан је утицај на школу, па је отуда и разноврстан узрок успеху или неуспеху рада у школи. Тешко је од многог одвојити нешто, што би било мање валшо, и нешто, што би било више важно. Често пута што на први поглед изгледа од мање важности може бити од великог, па и пресудног утицаја на успех. С једне стране стоје деца однеговапа под разпим приликама, са разним навикама и ћуди, и још под утицајем истих нрилика, а с друге стране учитељ спреман, да све то изглади и доведе, колико је то могуће, на једну меру. То је посао тешак, и ,за тај посао мора бити нарочите и поуздане снреме. И ако учитељ има те спреие ; и уз спрему потребие вештиие, и ако му друштво помаже у томе, то може постићи жељени резултат, иначе нема успеха. Према томе пема сумње, да је учитељ душа школи. Али ни писап програм, ни дато унутство, па ни сама спрема учитељева не можешколи помоћи, ако учитељ нема добре воље и заузимљивости у раду. А учитељ као и сваки другп радин човев показаће добре воље, па где треба и пожртвовања, ако је у свој рад, што се каже, заљубљен, аније се одао томе послу под морање. Нема посла, за који би требало толико одушевљења колико то треба одушевљења за посао школски, јер у томе послу има сметња и тешкоћа и велнких и разноврсних. Где нема одушевљења, ту, у већем послу, настаје малаксалост, те се многи, а нарочито слабији радиици, отпаде од посла. Без одушевљења нема заузимљивостн, а без једпога и другога нема живота у школи.

о школамз. у срезу иожаревачком и округу иожаревачком. За то треба доста опрезности, да се код неких школских радника одржава и крепи одушевљење за тај посао, а код других, који га немају, да се изазива, и ако успех рада у школи зависи од много прилика, ипак на првом месту зависи од учитеља. А да ли ће учитељ моћи са успехом радити, или неће моћи зависи од тога, у колико је заузимљив за свој посао, какве има спреме, и какве умеганости у послу. За то и јесте и важно и главно ценити учитеља по свему раду његову у школи, а не одвојити и ценити га само ио одговорима ученичким. Према томе на овоме месту и у овој прилици имао бих да кажем о спреми учитеља и о резултату рада њиховог по оним школама, које сам ја ове године обишао. Али иема ни два три наставника које сам ове године оценио, и којима би то прва оцена била. Што се тим почетницима могло замерити, и у чему су опи слаби били, ја сам нм рекао на лицу места. Ти су наставници имали онолико спреме колико треба за основну наставу, али нису имали доста вештине за предавање, нису имали школске „рутине". Остали наставници оцењивани су и до сада, и што је било од замерке, казано им је и овом приликом. И сами надзорници нису једнога мишљења, како ваља у основној школи обрађивати и предавати поједине науке. То разно, а често пута и супротно мишљење разних надзорника рђаво је утицало на наставнике основних школа. Самим законом ујемчено је, да један надзорник не обилази узастопце две године једне исте школе, те да узастопце