Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈИ НАДЗОРНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА

51

две године не оцењује једне и исте наставнике. Могло се у томе ићи за тим, да се загатите иаставници од нристрасног оцењивања, а с друге стране, да се подвргне школа разноврсном нрегледу, како би се боље догало до тачнијег мерила и нравога стања школе и наставе. У почетку могло је бити зато јаких страна, али морало се до данас и осетити и увидети, да то има и слабих страна. Разни надзорници са разним погледом на осповну наставу унели су забуну међу већином наставника основпих школа. Један је надзорник захтевао, и без поговора, једне године једно, а други идуће године нешто друго. Свима се није могло угодити, Још кад се к томе узме, да надзиравају основну наставу вигае стручно образовани људи, а не надзиравају недогошки спремни, то су наставници осповних школа још у веће колебање дошли. У већини случајева више се пазило на то, колико је стручног знања унесено у основну школу, него што се пазило на то, што и јесте главно, на који се начин то знање уноси у ту [ лкол;у. Наставникова главна брига свела се на то, да што нре сазна, које је струке надзорник, те да за, оно кратко време сав рад концентрише на ту страну, како би изнео што бољу оцепу. Не пита се толико, колику је корист донела школа друштву, колико се нита, какву је оцену изнео учитељ. Те једно стид од другова, друштва и ученика, а друго, што је то питање о „насушпом" хлебу, нагнало је учитеље, да ударе у доскакање. Не оно, што је од вредности, већ оно, што се може допасти, постала је девиза. У целом начину рада нема одређеног правца, јер су неодрдђени и разни захтеви разних надзорника, који прелазе и прегледају из године у годину основне школе.

Није то од највеће вредности ио школу, колико је знања унето, него на који је начин то знање уиашано и унесено. Треба навикавати ученике, да се добивеним знањем користе, те да својим радом и размишљањ^м проширују и богате своје знање, и то је оно гла,вно, нгго треба ваљаном наставом постићи. А да ли је нреко године тако рађено, или није тако рађено у школи, може се видети и на самом испиту, ако се затражи да учитељ и на испиту ради, као што је преко године радио. По питању; по томе, како се одговори исправљају; и по свему кретању и заузимању учитељевом око целине, а пе само око појединих ученика, може да се види и спрема и вештина његова, а од тога зависи успех. Еад ни у једној школи не би било иикаквих сметња, онда би успех у раду зависио једино од учитеља, п онда би се огло доћи до иравилнијих и чистих »цена, и могла би се, бар приближно, поставити мразлика међу учитељима. Али све школске ирилике нису једнаке, те онда није једнак пи учитељев труд ни успех. А и сами учитељи су разни и по спреми, и по труду, и ио вештини. Једни имају више снреме и вештине а мање труда; други опет имају више вештине и труда а мање снреме; неки имају много труда без спреме и вештине и т. д И то се мора имати на уму, кад се бележи оцена. Отуда и јесте велика разлика међу учитељима, који су једном и истом оценом. цењени. И ио томе не може се у свакој нрилици дати чиста оцена, те ни оцене не одговарају са свим стварности. У школама, које сам ове године обитнао, нисам наишао на нееаузимљива и нерадпа учитеља, јер је и сам рад учитељев везан за иптерес његов, те једни раде, што у томе уживају, а други гато морају. И у томе и лежи разлика, што је 7*