Просветни гласник

58

ИЗВЕШТАЈИ ИАДЗОРЛИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА

сами нису у томе вешти, тачни и досдедни, требало би за црквено појање и правило, одабрати нарочито стручно лице, бпло духовно било световпо, које је заиста изврсно у тима предметима и поверити му, да иоучава и богослове и приправнике учитељске, те ће усиех бити иовољан а не, као до сад, готово никака,в. Не поступи ли се тако , онда сам мишљева, да се црквено иојање у оба завода повери којем рођеном Србину-наставнику музике и певања у којој средњој гаколи, те да он предаје онако, како је ликовођ г. Димитрије Топаловић ставио у једаи глас па ноте укупно наше црквено појање: мало, осмогласно, празничпо и велико, које је и архијерејски сабор наградио са 100 дук. ц. (0 својствима ваљаног учитеља(-ице). Еад се у главноме овако удеси све напред речепо у учит. школама и кад их буде довољно иа броју, да се осн. школе могу подмирити њиховим иитомцима, с правом ће се од свакога учитеља(-ице) моћи захтевати, да га красе сва главиа својства нравога учитеља(-ице) нар. школе. — Посебно пак ваљан учитељ треба да је васаитач, а не само учитељ(-ица) или што је још горе само да долази на часове а ништа у школи не ради. По општем карактеру његову још се и ово ода њ изискује: да поштује и милује свој иозив. Ако су више стручне школе и свеиаучишта (университети) носиоци највише културе, народпе школе иолажу основу тој култури; по том је народпа школа најиотребнији завод, јер је она најосновнији члан у оргаиизму јавнога васгштања. Ваљан учитељ(-ица) треба да милује дечицу, да му њихово добро и развијање иајвише на срцу лежи, а ђаци ће га с тога поштовати, љубити и у снем му се поверавати. — Још добар учител>(-ица) треба да је стриљив и иравичан, да са-

влађује своје слабости и мане, и да бодрим оком непрекидно води оштар надзор над децом; оп не сме (као учитељ у Затоњу) да се свети ђацима за увреде нанесене од родитеља дечијих, него све да оцењује једиако и беспристрано. Ваљан учитељ(-ица) треба иотиуно да влада грађом , методом и дисциилином , јер нико не може учити другога ономе што сам не зна, а ако зна , треба да уме вешто и другога научити. (Овде би било место, да излож,им шта сам све код појединих предмета и у појединим школама замерао, шта сам све исправљао, шта показивао, препоручивао и захтевао да се ради и како да се ради. Како су махом сви учитељи(-ице) увидели и иризнали да су моје замерке биле са свим основане и умесне, а већина их је моје и стварие и методичке а особито језичке исправке брижљиво забележила, отиада потреба то овде да излажем, јер бих морао све на длаку наводити.) — Добар учитељ треба да је марљив и савестан ; он не сме у гаколи вршити нигата, чим не би своје иитомце поучавао и васнитавао, не сме за време гаколе читати новине или књиге , ме сме писати писма или друге саставе, не сме се с друговима забављати, ни вршити споредне послове (као учитељ у Изварици, у срезу омољском). — Мимо све ово, учитељ(-ица) треба да је иотиуно здрав, и с тога, слабије а нарочито оие који добро не виде и не чују и немају нормалних говорних органа пе треба ни примати у учитељску школу, још мање их постављати за учитеље (као остарели учитељ у Еличевцу и још некн). (0 сеоским и градским учитељима). Како у многим сеоским гаколама учитељи са четири разреда показују много бољи успех од оних по градовима и градићима са једним разредом, јасно је, да мало слабији учнтељи впше подносе за градове и