Просветни гласник

ИЗВЕШГАЈИ НАДЗОРНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА

57

алке, прииравни заводи за велику школу и т. д., него су стручне школе, из којих нитомци неиоередно прелазе у практичан живот, где еамостално послују у гаколи, у цркви и у друштву својих сународника, те би их с тога ваљало и удесити онако, како би што боље одговарале правому смеру свом. Овде ми је изреком напоменути, да пастава у учитељској школи ие сме бити онака, као у приправним средњим школама, гимназијама и реалкама, а нарочито се предмети не могу „сиетематски" предавати , него би требало озако нитц , да при грађењу наставног плана; који одређује садржај и обим наставе, као и начела наставна за сваки поједини предемет, важе ове опште одредбе: 1. Настава у учитељској школи с једн стране понлвља и боље утврђује опо, што су питомци пре тога учили, а с друге стране она допуњава и умножава донесено знање , при чем се научпа грађа према најновијем гледишту удешава и слаже. 2. Да се не предузима све и сва, нити одвише и гато разноврсније, но само на.јважније и све основно, али то на длаку потпуно и исцрппо. 3. Учећи саме предмете (науке и вештине), питомци треба напоредо да се оспособљавају и у вештини обучавања и то тако, да на сваком предавању у учит. гаколи виде и сазнају , како ће се који иредмет предавати, у самим осн. школама. 4. Сви предмети треба да се нредају једноставно, т.ј. методички да се подударају и да стоје у уиутрагањем складу. 5. Ваља озбиљно избегавати, да се иоједина предавања не уче на памет, нити да се самовољно намећу начела и прописују мигаљења, него укупном наставом треба побуђивати на саморад, допугатати да се слободно пресуђује и својски подстрекавати да се иитомци сами даље образују и усавргаују. ироовЕТви глАенак 1890

За наставнике учитељских школа, треба нарочито одбирати и узимати само она лица, која су педагогијски образована, поглавито се управа мора поверити наставнику теоријске и историјске педагогије, поред којег је нотребап још један за методику са школ. радом, и ако је могуће, за српски језик, по што и у најбољим немачким семинарима иаставници методике предају и матерњи језик, и обрнуто. Овој двојици наставника а особито управнику треба законом подјемчити право, да може за остале предмете предлагати или бар препоручивати госп. министру најспособније наставнике, који ће бити, према наиред наведеним одредбама, кадри предавати предмете за које се траже или који им се намене. Кад се на ова.ј пачин састави наставничко особље, нека му први задатак буде, да, према напред изложеним одредбама за грађење наставног плана, за сваки поједини предмет изради наставни план, а за тим да се нобрине за уџбенике или приручнике и то, сваки наставник да изради свој предмет, а ако то не иде, нек се на тај смер из стране литературе одабере најбоља књига н на српски преведе и преради, измени и допуни. Сваки наиисан и преведен уџбеник или ириручник требало би да прегледа најбољи српски језичар (лингвиста или глотичар), те да све погрешке и омашке , којих је тако много у свима наншм школским уџбеницима и приручницима, до најмањих ситница исправи и да покаже, које непотребпе туђе речи ваља, изоставити и српскима замепити, и којих се туђих особина а нарочито германизма треба клонити. Како се доселе врло мало пажње поклањало црквеном појању, у којем су сви тштомци уч. школа, а тако и сами богослови , поглавито с тога слаби , гато тај предмет предају двојица, који можда и 8