Просветни гласник

56

ИЗВЕШТЛЈИ НАДЗОРНИКА ОСНОННИХ ШКОЛА

иозиву успешно одговарати и одговорити ? — Пре вего се на ово питање одговори, ваља нам се забавити сиремом учитељском. (0 сиреми учитељској). Најгласовитији сувремени педагоаи слажу се у томе, да учитељска школа траје шест година са толико течајева, а за нас у Србији је ради научне, педагогијске, методичке и дисциплинске спреме и образовања народних учитеља, као и према данашњим напреднијим приликама и одношајима у землзИ преко потребно и корисно, да учитељска школа траје барем четири године. Према томе, најновија редукдија учитељских школа у Србијк од 4 године на 3 изгледа као велики назадак према првашњем закону о учит. школи, а захтевима најчувенијих педагога о трајању учења у њој не одговара ни приближно. Место да корачамо у напред, ми ударамо натраг, мислећи да се зар тиме нотномаже народна просвета! И ако су, у почетку 1888-89. шк. године издане нрелазне одредбе за свођење учитељских школа од 4 године на 3, ја сам тога мишљења, да госп. мипистар, до састанка ванредне нар. скупштине, на своју личну одговорност обустави и одустане даље извођење отпочете редукције, а место тога да спреми зак. измену, нрема којој ће нар. скупштина усрдно и вољно решити, да се учитељска школа опет 4 године учи. Број учитељских школа у Србији према броју становништва и броју самих школа не одговара такођер ни приближно. Краљевина Саксонска са 2 У 2 милијуна становника има хпеснаест (16) учитељских школа са 6 годишњих течајева, а Краљевина Србија са 2 милијуна стаповника има само 2, речима две учитељске школе и то до прошле годипе са 4 год. течаја, а сада са 3. Све кад бисмо узели у рачун и то, да је и досадашња бого-

словија давала нриличан број учцтеља и по томе замењивала 1 уч. школу, а виша женска школа, дајући огроман број учитељица, замењује другу уч. школу опет смо врло далеко остали за Саксонском, те се не можемо ни упоредити с њом. С тога сам мишљења, да се место досадашње богословије која ће шк. год. 18® последњи пут дати учитеље, (а из пове ће јамачно излазити само свештеници и то спремнији од садашњих, што је и смисленије, јер по досадашњем устројству богословијском, спремајући се за два смера, не могоше. се питомци ни за један ваљано и стручно спремити), установи још једка учитељска гикола. н. пр. у Крагујевцу. Исто би тако требало и вишој женској школи у Београду наменити задатак који јој по имену и нриликује, атој е да даје само више образовање женскињу, а ради стручне спреме учитељичке, ваљало би из те школе одвојити све оне ученице које желе бити учитељице нар. школа, и за, истеустановити бар једну посебну школу са 4 год. течаја, чим би се ио свој прилици сад. виша жен. школа опростила толиких паралелних одељења у појединим разредима својим. Ако иитање о посебној стручној спреми учитељичкој ни до данас није сазрело нити постало сувремено, оно и не ће никад. Установе ли се још две уч. школе и то 1 мушка и 1 женска, не ће дуго трајати, па ће, ирема опсежном умножавању основних школа, престати потреба, да се за учитеље узимају и питомци земљоделске школе, гимназисте и реалци са 4, 5 и више разреда, па и неки недочети Факултетлија, као и сви они који не могу бити нвднта друго, а само су за учитељство снособни. И ако су учитељске школе у Србији нрибројене рангу средњих школа , ипак оне као таке нису , као гимназије и ре-