Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈИ НЛДЗОРНИКА ОСИОВ1ШХ ШКОЛА

Но како је за тај посао време и сувише одмерено а и иростор овога службеног листа не допушта да се може опширно расправити све што се тиче народних школа, казаће се која о методиди у опште и о њезину значају по народне школе на по се. И ако је методика (општа и посебна) и саиа за се заокружена целина, која се без других помоћних средстава даје лако разумети, ипак она са антропологијом и иедагогијом (теоријском и историјеком) сачињава потпуну систему науке о васпитању и настави у опште, а по народу школу посебно. Напоредо са побројеним предметима иде школски рад, та жива вештина обучавања, што се не може наиисати, јер се техпика обучавапа предаје узорним деловањем, а изучава иодражавањем и марљивим вежбањем. Као ученик занатлијски у радионици, тако се и приправпик учитељски у узорној школи (вежбаогшци) уводи у свој стручан посао и истоме смислеио упућује и наставља. Мимо то ваља претпоставити још и то, да је онај који се занима методиком народне школе, сам довољно вичан онима знањима и вештинама, које ће предавати у тој школи. Методици није задатак, да обрађује науке и вештине, ио само да покаже, како их треба употребити као средство за обрзовање народног иодмлатка. Методика даје правац, којим се стручно образовање примењује па васпитање и како се наставна пракса корисно уобличава. Она је исходак и последак антропологијских погледа и огледа, општег искуства у животу и многих уџбених огледа. Еад бисмо хтели све из почетка наводити и излагати, што су тисућама методичара писали и написали, значило би сипати воду у сито и решето, пего нам је е једне стране дужност чувати и употребљавати свако добро које смо на-

следили од својих предака, с друге пак стране клонити се свега онога што је признато да није према нашем смеру, као што смо и најзад позвани тежити и ићи за оним што нам још недостаје. Како су у закон о основним народ. школама у Србији, с малим али веома важним изузецима, унесена готово сва напреднија начела методичка, било би излишно о њима опширно зборити, а међу тим је и много смисленије и много нретежније узети на око оне моменте, који се косе или се бар не слажу у свем са најповијим захтевима сувремене методике. * * * У народној школи није главно једино учење, него треба имати увек пред очима и на уму оашти нааредак, целокупно добро и благо дечино. Како се иод главним образовним чиниоцима нар. школе, од којих поглавито зависи општи и свестрани напредак школин, подразумевају: учитељ (-ца), дисциилша и настава, пека нам је допуштено у даљим рецима овога извештаја призборпти коју о њима. А. 0 учитељу (~ици). Учитељ (-ица) је без сумње најважпији чинилац у школи, управо душа њезина, јер од њега највише зависи благотворан утицај иародпе школе на подмладак. Ма како да су добри, напредни и усавршени школски закони, уредбе, наредбе, наставни нланови, надзор и др., опет од свега тога не може бити унутрашњега напретка у школи, нити јој све то може дати образовне снаге и васпитне моћи, ако учитељ (-ица) не може да схвати, примени и свежим животом задахне све одредбе и правила, која потичу из поменутих прописа и расписа законских. — Па шта дакле треба од учитеља(-ице) захтевати, којима врлинама да буде украшен, да би могао своме узвишеном а мало захвалном