Просветни гласник

54

Учитељски збор оног среза, у коме је такав један учитељ, изабрао би из своје средине 2—3 члана, који би са падзорником денил«, да ли је тај учнтељ за школу, или није за школу. У животу се иоказало, да учитељи оштрије цеие свога друга, пего ма ко други, јер им је у иитересу да високо држе углед учитељски , и по томе нема места бојазни, да ће се они у томе иослу поводити. Што се тиче разлике међу добрим и рђавим учитељима, те ће бити и кад се заведе сталан надзор по школама основним. Какви је који учитељ, пе треба оцена да каже, кад се оцепом и тако не може тачно да обележи. И лругови и друштво и без оцена праве разлику међу појединим посленицима, те једне уважавају, а друге куде, и то више вреди од оцене. И према свему што се напред рекло требало би данашњи начип надзора основних школа задржати само још за неко време, и то док се не спреме стручна лица за стални надзор , и онда, би требало ову данашњу ревизију заменити сталном. Сталном ревизијом не би требало ослабити учитељско удружење, већ би га требало ојачати , и требало би му више важности дати.

На овоме месту биће од важности да поменем још једно важпо питање школ-

ско, и то о школским зградама. Ако школска зграда није као што треба , ако не одговара у свему хигмјенским условима, онда школа може да убија и дух и тело, у место да и дух и тело крепи, и да им живота даје. У целоме срезу ножаревачком, у којем сам прегледао школе, само је једна школска зграда по плану, а но закону треба идуће школске године да су све по плану. Како стоје прилике по селима, ма колико да се иродужује закон о школс.ким зградама, тешко ће се доћи до школских зграда по плану. Нема једне општине, која би могла сада учинити издатак од неколико хиљада дуката. За то се мора узетн други начин , да, се дође до бољих школских зграда. Не би требало тражити, да све школе буду од тврдог материјала. Ако је којој огпнтини лакше, нека прави и од другог материјала, само нека буду остали хигијенски услови испуњени. А ако би се остало при овоме закону у свему, онда би требало створити један државни школски фонд за зидање школских зграда. Према капиталу могло би се одредити, колико ће се зграда школских подићи једне године. За тим би то требало разредити на округе, и то да се узме у обзир, који је округ најоскуднији у школским зградама. Тако би кроз дужи низ година могли доћи до школских зграда по плану, а овако их не можемо имати.

II. Г. Симеуна Коњевића^ о школама у округу аожаревачком, а у срезовима: рамском, голубачком и хомољском.

Како би у овоме извештају требало да изнесем опште погледе, и с.воје гледиште о народним школама и о свем ономе што је с њима у свези, да би се према томе могле предузети иоправке и

усанршивања у школама, значило би изложити у главноме начела опнгге методике (дидактике) и посебне у појединостима с оном озбиљношћу, коју захтева важност самога предмета о ком је реч.