Просветни гласник

53

тако, да пе буде, кад му време није. и да не ремети правидап и природап ток иаставе, већ да наставу у датом правцу одржава и да јој од помоћи буде. Бољи учитељи морају бити за надзор, јер радећи савесио и с вољом, они и осећају и траже, да дође који од позваних за то, да им прегледи и одени рад , те да им каже, да ли су доста учинили, и да ли су добрим. путем пошли. Ти добри учитељи морају бити задовољни, кад има кога, који њихов посао, па и њих саме разуме, који их у свему помаже, да им тежак посао олакша. И њиховог угледа ради, и саме школе ради они ће тражити, да буде надзора, те да се чисти школа од непозваних, и тиме да се диже углед и учитељу и школи. Али то не може да учини ма који начии надзора. Прво се мора зпати, шта се хоће, па да се може стално и одређено корачати. А да се у свему може знати , шта се хоће, треба сталности, треба сталног надзора. Али и сталан падзор може бити од веће користи, него игго је данашњи, само онда, ако се подеси ваљан начин. Пре свега сталап падзорник морао би бити сасвим упозиат са послом учитељевим, те да му мож,е саветом помоћи. Он би морао бити учитељу и друг, и саветиик, и помагач, за то би то морао бити добар и теоретичар и ирактичар. Ми за тај носао пемамо довољно спремних људи Таке надзориике , који би стално и корисно утицали па учитеље и па школу, морали би створити. Еад смо могли до сада бити са оваком ревизијом, може се остати још неко време -поред ње, док не спремимо стручпе људе за тај посао. Од најбољих школских радпика треба одабрати људе, и послати их, да се спремају за, надзорнике. Кад сврше чисто педагошки курс, онда би требало да нропутују ц да прегледе школе, које су на занаду

најбоље уређене. Са јаком теоретичном и практичном спремом могли би они бити школи од неисказане вредности. Таква стална ревизија , и падзорник са таком јаком спремом тек би могао у школи да исправља, што је за иснрављање; да подиже, што је малаксало; да оживљује, што ее умртвило. И он би знао, шта хоће, и учитељи би знали, шта се хоће. Он би своје раднике упознао , и знао би, у чему је који слаб , шта коме недостаје, и у чему треба помоћи и школи и учитељу. Још би он могао бити учитељском удружењу од помоћи, а учитељско удружење њему. Сталап надзорник морао би обићи сваку школу бар три пута у години. Нарочито је важно у почетку године, да се види, са чиме се и како се рад отпочиње; и доцније, да се види, како се рад врши. Он би се старао, да се снабдеју све школе са оним, шта којој треба. Учитељ би имао свој одређен посао, али би се више успеха тражило од њега. Осим одређеног времена надзорник би морао обићн сваку школу и онда, кад би то захтевао интерес школски. Ако се сталним ревизорима не би ставило у дужпост, да редовно обилазе школе, онда би се они бацили више па канцеларијске послове, а школа би била оставл>ена сама себи. Бар до сада је био сваки гоњен да ради , а овако би било остављено свакоме на вољу да ради како хоће и кад хоће. Школе би остале без надзора, а држава би била оптерећена са једним редом непотребних чиновника. Еад би се завела стална ревизија, оцене би могле отпасти. Који би од учитеља био школи од штете, могао би се уклонити. А да не би било ту пристрасности и партизанства, као што се некоји боје, требало би уредити, да такав суд, да ли је који учитељ од штете по школу, или није од штете, не доноси сам надзорник.