Просветни гласник

8*

ИЗВЕШТАЈИ НАДЗОРНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА

59

градиће где су засебни разреди, него за ненодељене сеоске школе, јер се слабији у граду и градићу могу ноуздати и ослонити на боље другове, а у селу се немају ни па кога ослањати. У осталом, сеоски учитељи имају ван школе много вепи и оасежнији културни задатак но градски , јер ће од сеоских они, који су довољно спремии и који искрено а не притворно, милују и љубе свој народ, а тим и све човечанство, усрдно и вољно употребити и жртвовати иеколико слободних часова да се установе , одржавају и успевају : невачка друштва , читаонице, пар. књижнице, гимнастична друштва, штедионице, јавпа нредавања, друштва за пол,. привреду, занате и т. д. (0 ,, алтернирању"). И ако нико од учитеља нема нити сме имати повластнце на један исти разред, јер је добро школино претежније од личпих жеља и интереса, ипак треба од времена на време (сваке 4-е или 5-е године) друкчије поделити разреде међу учитеље, и то најбољи учитељ да дође у најнижи (1-и) разред, па онда одмах у најстарији (У-и и У1-и), а слабији нека послују у средњим разредима. А да би сваки учитељ (-ица) имао довол>но времена да се свестрано унозна с радом у једном разреду, не треба га сваке године заједно с ћацима помицати редом из млађега разреда у старији (негде названо „алтернирање"), јер ће се оида с ђацима једнострано иоступати, него га ваља у једном разреду оставити 4—б година , па га опда преместити у старији. Није мање зло ни то, ако се учитељ(-ица) често и иреко реда премешта и мења. (Однос између куКе и школе). Да би се родитељи дечји о школи више интересовали или да не би према школи били бар пенријатељски расположени, учитељи (-ице) требају сваком згодпом нриликом

да им јављају: како ђаци напредују, да се објашњавају с њима о особинама дечјим, да им дају ра?не потребне савете и т. д., једном речју : односи међу родитељима и учитељима треба да су иотиуно сугласни и мирољубиви. (0 иравима учитељевим). Да би учитељ(-ица) могао свој тежак и нреважан иозив тачио, савесно и доследно исиуњавати, да би т.ј. по струци бмо прави педагог а не шарлатан, по позиву нак народни васпитач и носилац свих културних исходака, треба, осим много опсежнијег образовања него је у данашњих учитеља и осим новољиијег стања и већег поштовања у животу и друштву него је данашње, а) даје законом заштићен од личне и партијске самовоље, те да се при свакој промени политичке системе у земљи не 6 оји иремештаја, отиуштања, кажњавања и других гонидаба; — б) да је за своје труде довољпо награђен, како ће се моћи иристојно издржавати, и с тога сам мишљења, да би питомцима учит. школе, који положе учитељски иснит, мимо стаи са огревом и вртом и даном оранице, требало 1-у нлату од 800 динара повисити на 1000 дин. и да учитељи(-ице) не морају и од сад служити 35 годииа као доселе, но само 30 год., те да се после толиког службовања стављају с постигнутим повишицама у стање покоја; — в) да се учитељи ослободе од свих сноредних послова који сметају њихов рад учитељски и који их сметају да се не могу сами даље образовати и усавршивати; нађе ли се нак за потребно, да учитељи и од сад поју у цркви , не би било нравично да врше ту дужност бесплатно, него им треба за то законом подјемчити саразмерну награду од цркава, и то у сеоским црквама, као сиромашнијим , пајмање по 120 дин. годишње а у градским свакому по 240 дин. год.