Просветни гласник

(0 надзору или „ревизији"). Најважније је, управо животно питање учитељско, да му рад надзиравају и њим управљају људи од његове струке, који ће ту дужност вршити човечно, стручно и зналачки, а не сурово, грубо и иристрасно. Овде изреком напомињем, да се у начелу не слажем с досадашњом системом ревизије , по којој се бирају и одређују за надзориике основних њкола и она лица, која тшсу никад учила антронологије, педагогије и методике, а још мање имају у томе практична искуства, иа с тога, и поред најбоље воље своје, не могу те веома важне и одговорне дужности тачно и коректно вршити , као они који су за тај позив ваљано спремни и стручни, и које би с тога требало поставити за сталне надзорнике, поред свега тога што се чују многи гласови против сталних вадзорника, као тобоже ради тога, да не би један надзорник увек надзиравао и оцењивао једног истог учи^геља, а то није ни данас немогуће, по што један исти падзорник једне године оцењује једног учитеља у једном округу, а до године, ако учитељ буде премештен у други округ и онај му исти у тај округ дође за падзорника, ето да је могуће што се хоће и тврди да није. Ма који начин надзора да се усвоји, ја сам мишљења и предлажем , да се за оцене рада учитељева усвоје само ове четири: 4 (врло добар), 3 (добар), 2 (довољап) и 1 (слаб или рђав) , јер нема педагогијског смисла да се задржи оцена 5 (одличан); место исте могло би се најизврснијцм посленицима давати 4 с иохвалом учитељева рада, за разлику од обичне 4 (четворке). — Ако нар. скупштина усвоји сталну ревизију, она ће и круг нословања надзорничког тачно одредити. (Ко да иоставља учитеља?) Ако ће држава и одселе преко министра просвете и нодручних му чиновпикп сама управ-

љати укуппом просветом као до сад, мора се а пре а после све школско пословање извргнути у прост маханизам, од којега ће на.јбоље снаге охронути а јавно интересовање народно за образовањем својега ппдмлатка охладнети и пшчезнутп. Како ће се нрема новоме уставу земаљском завести самоуправа по окрузима и но ошнтинама, треба и окружним скупштинама или одборима оставити неки утицај наностављање учитеља, и то дата автономна тела или предлажу или сама, бирају учитеље за поједине школе у своме округу. Из школских закона и уредаба у напреднијим земљама лако је дознати, шта треба и колико ваља са средишие просветне управе пренети на самоуправна тела окружна или среска и општинска. Ни по што се не могу општинским школ. одборима уступити сва права над осиов. школама, јер би се тада могло свашта догађати, а нарочито оно, што не одговара општем добру; у ошнтинама се, ваљада из каквих необичних разлога , праве кратковиди и тесногруди чак и они, који се у јавној нар. скупштини пред првацима народннм показују врло слободоумнн и великодушни. Б. 0 дисциплини. Како напредак школин битно (суштаствено) зависи од добре дисциплине, мора је нре свега сваки ваљан учитељ(-ица) сматрати за. врло важну ствар, јер где ње није, тамо је све остало или иоловно и којекако или пикако. Сви знатнији педагози новога времена, посебно пак Коменски и Дистервег , слажу се у начелу, да је сама настава најважније средство за одржање реда у свима школама а нарочито у основним, јер настава треба млађане духове тако да освоји и узвиси, како ће се они тим заштитити од непристојпога понашања а навикнути на добре обичаје. Све уредбе, наредбе, пра1 вила и др., ако се смислено подесе и