Просветни гласник

КЉИЖЕВНЕ ОБЗНАНЕ

63

бити, јер ће иас уништити Турии који су много јачи од нас.» Стх. 708, 709. Бјежи Станно уарав Бајазиту, Да с њул 1 једе лауарске носове. „Да с њим дпјели плијен отет Маџарима у рату — ваљда је Скендер-бег био уз Бајазита у каквој љеговој војни против Угарске; спгурно знамо да му је Бајазит дао доњу Зету са Скадром, да љом управља, као његов сапџак." Стх. 732, 733. Тек смиримо; динар арекцнимо, II крвнице ицилке објесимо. »Пушка крвница је она пушка којом је крвник баш убно човјека; при умиру крвник је обеси о врат, на се четвороношке довуче до старјешине покојннкове породице; он га тада подигне и пољуби, а пушку објеси у својој кући (Љубиша). с( —Да овај последњи стих не значи само то : објесимо пушку — престанимо сс крвнти ? Стх. 770. 771. Слабостма смо земљи иривезани, Ништава је него тврда веза. с.Буцке су страсти (слабости) неваљале , али опст човек не може да им се отме.» Стх. 1017, 18. Вјера турска аоднијет не може Да се хаба докле глава скочи, „Да је дрн:иш н уживаш докле се нађеш у великој невољп (па да је тада оставиш, а пригрлиш другу вјеру која ће те ослободити то невоље)." — Будмани напротив (у акад. рјечнику з. V. хабати) мисли да овдје »хибати« можебит исто значи ШТО »кудпти.« — II ја бих иристао уз ово друго тумачење, и онда би значило : Турчин ће ире погинути (скочиће глава), него што ће допустити да му се вера куди. Стх. 2511, 12. 'Гјело стиње иод силом душевном, Колеба се душа у тијелу. „Душа хоће да савлада тијело и његове пожуде, а опет тијело шнте да одврати душу с иравога пута којим она хоће да иде. с< Стх. 2519, 20. Све се човјек брука са човјеком: Гледа мајмун себе у арцало!

»На свијету се све човјек човјеку руга, а то јс исто као када се мајмун руга својој слици и прилици што види у зрцалу, јер су свп људи ко више ко мање — слаба и ниска створења."

Има приличан број објаолњења која бар никаквоме Србину нису потребна, и којима ће се само какав странац користити. Тако н. пр.: Стх. 255-57. Окруни се слава вјековјечно Милошева оба иобратима II лијеие ките ЈуговиИа. »Југ Богдан, отац Лазареве жене Милице, имађаше девет синова, девет Југовића, па и он и синови му сви изгибоше на Косову." — Ако се већ хоће да објасни и ко су Југовићи, онда ваља додати да су они по народној песми браћа Миличина. Стх. 536. Враг ђаволу допи у сватове. „Злу ће се придружгти друго зло; невољи, што имамо потурица у земљи, придружиће се друга што ћемо се због њих међу еобом клати.« — То је народпа пословица коју ваљда свак разуме, и која се сваки пут рече, кад се два зла стеку. Стх. 1966. Ох до бога, аох до вијека ! „Ох, чула се ова несрећа до бога, спомињала се до вијека.« — У великој ревности да све објасни, наопако је овде протумачио овај узвик који и без објашњења свако боље разуме, него што је објашњен. Више мање, исто тако сувишна су објагињеша и уз ове стихове: 38, 76, 79, 130, 183, 185, 215, 210, 220, 221. 248, 267, 290, 343, 370, 433, 446, 458, 540. 648, 652, 680, 696, 701.996, 101 1,1077, 1224. 1801, 1824, 1827, 2031, 2127, 2188. 2363, 2369, 2378, 2424, 2439, 2441, 2460, 2476, 2547, 2654 и још неколико. Међу таква излишна објашњења рачЈнам и тумачење врло познатих геограФ. имена : Ловћен, Ком, Бар, Кијев и др. Мало ће коме требати објашњоља додана овим стиховима, али опет није згорега шго су ту. Боље је да нх је десет сувишних, него једно потребно да је изостављено. И ја.ово не бих овде ни приводпо да писам опазио неке стихове необјашњене, којима је ако не више, а опо бар исто толико потребпо додати објашњељс као и горњима. На пр,: