Просветни гласник

64

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА

Стх. 19. (посвета). Фараона источнога пред Ђорђем се мрану силе. Биће приличан број читалаца који ће мало аастати док виде смисао овог стиха: Источног Фараона силе мрзну се пред Ђорђем. Стх. 17. Своју (мисао) мисли БранковиК с Гертуком. Стх. 386—89. Сви градови шјо су до нас ту-рски, Јесам ли их оисуо мраморјем, Те нијесу за људе градови Но тавнице за невољне сужње. Јер се Турци не усуђују никуд из њих врднути. Стх. 1336. Да сам ђегођ у чету кренуо... II овде мислим да би требало објаснити шта то значи »кренути у чету, (< и како то бива. Тако и стх. 1041, 1288, 1289, 2006, 2450, 2494. Исто тако и Стх. 900, 901. Ђе та сјенка, што је диАи може, Да ми стане иред вашим очима, Остали су са свим необјашњени, и оваки какви су, тешко да ће их ко разумети. Г. Вуловић овако исправља интерпункцију: Ђе та сјенка ? Што је дићи може, Да ми стане пред вашим очима. И објашњава : „Прави је смисао : зар има што што је кадро да ми заклоии, да сенком покријс, ваше очи?» Интересно је и оно Драшково: Сгх. 1562-1564. Докле неко, да му бог иоможе, Из онијех пањега завика: к Ј'јеж', народе, е изгоре кућа" Како је то Драшкомогао разумети, кад су они говорили талијански? Требало је, на послетку, негде поменути да по црногорском говору али значи или (стх. 33,351, 614 итд.) и те — који (стх. 61, 126, 227, 749 итд.). У објашњењима сам опазио и ове историјске и хронолошке погрешке. Стх. 26. (посвете). »Урош умрије 4. дец." Само један извор показује тај датум, и један 3., а сви остали 2. дец. Стх. 187. »Цар Лазар је имао нет кћери: Мару, жену Вука Бранковића, Јелепу, удату за бо-

санског војводу Сандаља Храњића, Деспу, удату за бугарскога краља Шишмапа, па опет за Ђурђа Балшића, Вукосаву, жену Милоша Обилића, и Милеву, жену БаЈазита I." — Види се да писцу нису били познати Руварчеви радови о томе. Стх. 200. Ређајући насилне смене с престола у доба Немањића, изоставио је да је и Владислав пре смрти сишао с престола, а хронологија му је врло погрешна: Уроша I наследио је Драгутип 1272, Драгутина Милутин 1275, Дечански се дигао на оца 1307, Дечански задављен и Душан сео на престо 1336! И овога не би било, да је писац имао пред собом хронолошке расправе Љ. Ковачевића. А да ли је Дечански доиста удављен, то је још питање: савремени извори ништа о томе не веле. Стх. 235. За Обилића вели : „Што парод о Милошу приповиједа није пука прича; из писма, којим Бајазит прати очево тијело у Брусу, дознајемо да је вјерни слуга Лазарсв 'Милош Кобилић (други га неки старији извори зову и КобиловиК) убио на Косову Мурата дошавши, иошто сс сврши битка у турски табор, како да ће се тобоже потурчити." — II ово му је са свим застарело. Стх. 252. т.Вуку оте г. 1394. н.егове земље на Косову Лазарев син деспот Стјепан." — По споменицима из дубр. архива које је српској краљ. Академијп послао за штампу г. К. Ј. Јиричек види се да јс Вук још Јануара 1396. био у својој држави. У случајне погрешке прибројавам и ове: Мала Госпођа »пада на 8. Сеит. ио нов. а на 20. Сеит. ио стар .« (стх. 102.) <(Да купе у Котору вино за дан св. Михаила арханћела (20. Сеит. ио нов. з П. Сеит. ио ст.Ј, кад је Мартиновићима крспо име" (стх. 1344). — «У очи Варина дне (даиа св. Варварс који пада на 4. Дец. ио нов. а на 16. Дец. ио стар.) жене скухају жита од сваке руке, па у јутру по њему гатају каква ће бити година и љетина" (ст. 1719). Сем тога овим стиховима : Што бајете као бајалице Али бабе кад у боб врачају 'I мислим да се није мислило на Варин дан , него у опште па врачање с бобом или пасуљем, као што врачарице раде. — »Ока прима од прилике трилитра" (ст. 2444) -- „Оп је (Караћорће) наиме од дјетињства за мирна. времена ионајвише живио у Тополи варошици у Шумадији југоисточно од Крагујевца а (стр. 84). * * * У првом одељку увода говори се о посветм. У другом је подељена садржина на три доба, три дела, н седамнаест призооа, и попричава шта се у ком призору догађа, — Причајући говор владц-