Просветни гласник

РЕФОРМЛ СРЕДЊИХ

јити и испите иа право јсдногодишље војне службе, и испит нареднички за оне који желе бити официри, па да их после није потребно ни испитивати. Чим ми овако изменимо испитс п тпме олакшамо гимназијама, одмах ће у школама, ноглавито у гимназијама, наступити моменат који је упуштен: васпитање и образовање карактера. Данас, ма колико да желимо, не можемо то постизавати у разредима, где седе по 30 младића, који имају да савлађују пучину задатака, где често прсдају млади људи, у којих се самих пије карактер још довољио образовао. Овде ми се намеће аФоризам, који сам често слушао од тајног саветника Хинцпетера: «Ко хоће да васпитава, дужан је бити и сам васпитан«. Ово не треба узети личпо, за садање наставничко тело. Да 6и се олакшао васпитачки рад, врло је потребно смањити број ученика у свакоме разреду, што се може постићи средствима, која сам већ наговестио. Па онда је крајње време одвикнути се од мисли, да је учитељ постављен само за то, да дневпо зада одређени број лекција, и чим је то извршио, испунио је своју дужност. Догод школа буде сувише отрзала омладину од нородице, као што је случај сад, дужна је примити на себе и васпитачки рад и одговорност за децу. Будетс ли васпитали омладину, излазиће из школа другачија него што је сад. Даље се треба одрећи од начела, да је главпије знање, а не живот : омладину ваља припремати за сувремени практични живот. Прибележио сам неколико бројева, занпмљпвих по статистичкој страни. У Пруској има гимназија и прогимназија 308 са 80.979 ученика и 172 реалне гимназије и реалне прогимназијо с 34.465 учепика, 60 виших реалака и виших грађанских школа, без латинскога језика, с 19.893 ученика. Сведоџбу на право једногодишње добровољачке службе у војсцп добили су: у гимназији 68, у реалкама 38,. у реалним школама с латинским језиком 75 процента. Сведочанства о положеном испиту зрелости добили су: у гимназијама 31, у реалним гимназијама 12, у вишим реалкама 2 процента. На свакога ученика поменутнх завода долази 25.000 часова на лекције и домаће задатке, а с;шо 657 часова за Физичка заниман а, у која се рачуна и гимнастика. Та превага умнога напрезања над физичким треба да попусти. Иа \ ченике кварте и терције, дечаке од дванаест, тринаест и четрнаест годнна долазе недељно 32 задатка. У по неким заводима број недељнпх задатака пење се до 35, ау терцији реалних гимназија, — наглашујем и подвлачим — чак до 37 недељно! Дивота, господо, ми смо сви мање или впше у нај бољим годинама, трудимо се колико силе донуштају, али такав наиор доиста не бисмо могли ;:здржати.

ШКОДА У ПРУСКОЈ 8 3 Ужасна су статистичка дата о ширењу школскпх болести, особито кратковидости ученичке, а о другим многим школским болестима и немамо још довољних статистичких бележака. Менн су нотребпи солдати, ми хоћемо да имамо снажно поколење, које би послужило отаџбини и као умни вођа и као чиновници. А та маса кратковидих већипом није подесна за јавну службу, јер човек који пе може да се користи својим очима колико би требало, не може нам бити ни од веће користи. Из личнога искуства могу вам казати, да смо у Каселу имали засебну собу за лекције с учитељем, с добром светлошћу и вентилацијом, уређену по распореду моје матере, па опет од нас 21 ученика њих 18носило је наочаре, а од ових двојица су била тако кратковида, да ни с иаочарима не могоше распознати што пише на табли. Слична Факта осуђују се самасобом; и ето зашто налазим да је журна потреба, да се хигијенска питања изучавају у учитељским семинаријама. Учитељима је дужност да иредају хигијену, а ири том треба безусловно тражити од њих, да се сваки дан занимају и гимнастиком. Ето, господо, у главноме, на шта сам желео скренути вашу пажњу. — Све је то бунило моју душу, и могу вас уверити, да маса саопштења, молаба и жеља, што их добих од родитеља, налажу ми, као општем зсмаљском оцу, дужност, да вам отворепо кажем: настава овако даље ићи не може! Треба, господо, да гледамо на свет, некроз наочаре, него својим слободним очима, и да налазимо задовољства у томе, што видимо у својој отаџбини своје уредбе. У гоме се, у главкоме, и тражи ваше сарадништво! М, П. Ш. Питааа изнета на претрес. — Иосле цареве беседе раздата су члановима ') штампана нитања која се имају иретресати и одлучивати. Питања су ова : 1. Да ли да и даље остану досадашње врсте виших школа по свима њиховим специјалитетима, или би се могле спојити: а) гимназије и реалне гимназије, ђ) реалие гимназије п велике реалке ? 2. Да ли би се могла одредити једна иста основа знања у нижим разредима гимназије, реалке п гимназије без латинскога језика. Би ли со тада а.) могао задржати и даље заједнички наставни план у нижим разредима гимназије и реалне гим') Комисији је била ире тога предата и изјава, иотписана од 407 проФесора разпих природњачких Факултета иемачких, у којој се указује како је у гимназиста недовољан развитак и мала спрема за слушање прнродних наука у свеучилиштима; исту су такву изјаву поднели и наставници техничких школа, тврдећи да су немачки гимназисти још маље нодобни за дал>е учење у техничким школама. Ур. 11*