Просветни гласник

пазије до зпкључно ниже секунде, Ј Ј па од ниже секунде па више да почче наставни план велике реалке (стапање реалне гммназије у гпмназију) ? ; б.) или да се латински језик у реалннм гимназијама потисне па више до пиже терције, па да се три нижа разреда, не имајући латпнскога језика, подптну на ступањ виншх грађанских школа с допунама (спајање реалних гимназија с гимназијама) ? 3. Да ли бп требало у гимназпјском наставном плану ограничити број часова за старе језике те тако скратити целокупап број часова у пижим разредима, пп увести енглескп језик као пеобавезан, а цртање као обавезно и даље од кварте (III разр.)? 4. Да ли у наставпоме плану реалних гимназпја да остапе и дал^е повећани број часова латинскога језика, по наредби од 1882., плп да се број смањи, те да и целокупап број неделних часова буде мањи, особито у нижим разредима ? 5. Да ли би се могло: а.) у местима, где су само гимназије или реалне гпмназије, место латинскога, у нижа три разреда, према месној потреби, или унети учење туђих живих језика, или немачком језику повећати број часова? ; 6.) би ли се, у местима где су више школе без латинскога језика, према меспој потреби, могао унети и латински језик у три виша разреда ?; в.) да ли би се у седмораз[: еднпм школама (прогимназијама, реалкама) могао седми разред укинути, па да остане само шест разреда ?; г.) да ли да се изједначе наставни плановп реалних и виших грађанских школа тако, да се тиме олакша настава у вишим разредима ртеалке ? б. Да ли би се у школама с 9 година учења, настава могла удесити тако, да се са 6. разредом завршује једна засебна целина, што би било потребно за оне ученике, који се после тих разреда буду враћали у живот ? 7. Да ли би требало, у корист успешпије наставе, поставити какве друге норме о највећем броју часова учења у појединим разредима ; о броју ђака и разреда, који се могу допустити у целом заводу ; о деоби терције и секунде у по два разреда, као и о највећем броју часова које је наставнвк дужап примити ? 8. По што се смањи целокупни број школских часова. у колико би онда било могућно, интенсивном ') Нижа секунда одговара од ирилике нашем V" раареду. У немачким гимнавијама (класичним) разреди иду овим редом озго на ниже: прива, секунда, гердија (оне се делч на вишу н нижу), кварта, киинта, еекста; из овога се види да је ред оОрнут ирема нашем, у ком се иде оздо на више, те иемачка секста одговара нашем 1 разреду и т. д. — Ур г

методском паставом, пренсти главии рпд у саму школу, особито у нижим разредима ? 9. Шта би се могло чипити за унапређење гимнастике, која се попајвпше отаљава с два часа недељно и, понајвише, у врло великим групама; и какве би мере иначе требало предузети за бољи телесни развитак омладине? 10. Би ли се могао напустити испит зрелостп ? Ако не, да ли да се упрости, н како? 11. Какве би се измене могле желети у научној спреми потон.их наставиика у средњим школама ? 12. Којим бп средствима могле средње школе, што вншс у споразуму с породицом, утицати на морално образовање својих учепика ? 13. Које би се измене могле препоручити у правима, која даје школа (Вегесћ1л§-ипз-8\уевеп) : а.) у тколама с девет година учења ? б.) у вишим грађанским школама (оцеиивши то ио врстама позпва школпног) ? 14. (Ова тачка говори о правима, која дају средње школе за војну службу, те и о мерама, које би требало предузети за једнаке олакшице у овом погледу). М. П. Ш. Одлуке берлинске школске конференције. У евојој последњој седници, држатој 5. децембра прош. год. у ирисуству самога цара, донела јеберлинска школска конФеренција ове одлуке : 1. Сведоџба о положеном испиту зрелости у гимназији даје право на слушање наука у свима Факултетима и на изучавање оних наука, које се завршују државнпм испитом, прописаним за државна п црквена звања, рачунајући амо и ове науке : апотекарство, више рударство, грађевннарство, машииарство, иоштарство п шумарство. За слушање наука па впшим техничким школама изискује се, да се гимназијској сведоџби о испиту зрелости нриложи још уверење о положеним накнадним испитима из цртања, математике и природних наука. 2. Сведоџба о положеном испиту зрелости у деветоразредним реалним средњим школама даје право на слушање наука у вишим техничким школама, а у свеучилпшту на слушање наука математичких, природних, рударских, кашинских, ноштарских н шумареких. За слушање наука, које су поменуте у 1. тачки, мора се сведоџби зрелости из реалне школе приложити уверење о потребном знању класичких језика. 3. Сведоџба о положеном испиту зрелости у шесторазредној реалној школи даје право на ступање у ма које од иижих звања. Ученицима деветоразредне реалне школе довољна је за то сведоџба из VI. разреда.