Просветни гласник

118

НАУКА II НАСТАВА

међу два завађена, један другоме мрска брата. католичког запада и православног истока. У колико се у току историје ова супротност јаче развијала, у толико ју је незгодније осећао наш народ. Прва знатна штета, коју је наш народ отуда видео, била је та, што су се западии му делови, подлегавши утицају заиадних суседа. вером оделили од осталога народа. Шта пак то значи, може проценити сваки који зна, какву је улогу играла вера у средњим вековима. Ова поцеианост није могла, разуме се, бити новољна за правилан развитак народии; она је узрок многој нево.ви, коју је наш народ морао прекоглавепретурити. Они пак делови нашега народа, који беху ближе областима источне империје подлегоше, по историјским законима, као необразованији н некултурнији, утицају културнијег п образованијега народа грчког. Прваважнија последица овога утицаја била је поступно усвајање хришћанства по обредима источне цркве. Лако је разумљиво, да ово усвајање, као и сви замашнији догађаји, што битно засецају у живот народни, није било нагло, иего се вршило споро, у току 2—3 века. Срби су дошли у ове земље још у VII веку, и од тада се почело хришћанизовање, које је како треба утврђено тек за време Св. Саве. Да хришћанство још и тада није било како треба ухватило корена, сведочи нам Доментијан у животу Св. Саве. Поставши архијепископом, први је иосао Св. Сави био, да сазове сабор, на којем је беседио о правој вери и изабрао протопопе, које посла на све страие отаџбине своје <( недостат1>кн исшплшти; нјлици бо б^хоу се женили чловћци ирочии по законоу, нб не в г 1 >пчани б г ћхоу, глко оввце не имоуште пастБ1ра б^ћхоу свметени; иов^ћл^ же посвланнимв сице в г 1шчати родв члов ^ЧБСКБШ, СБбираТИ ВБ ЦрБКОВБ вбсв, СТарБЦв же и ср -ћдов ^чБнвие и младмгс моуже и женн, и вБсе д-ћти, гелици б ^ћхоу рождени отб пихб безБ благословени 1Ј закош.нааго , сБкоупивБше ихб подб ОКрИЛБ рОДИТвЛК) св016го , и тако в^нчаваахоу ихб по шдиномоу когождо ихб. ико да боудоутБ в^си благословеии вб име господћше. и 'ј Св. Сава није на овоме остао, него је, поимајући потребу, да се хришћанска вера утврди и уреди, и образовање хришћанско пропгари, почео дизати на све сгране ') Донентијан. Живот Св. Саве, стр. 243 — 24-1.

манастире. Тако је у договору с братом Стеваном подигао и украсио Жичу, па се није ту зауставио, него је «и инниге светБШ црвкви по ВБса м^ћста избраиа зачБНБ и свВрБИШ, и СТарБ1Ј€ УКр '1',1ш. а Н0ВБ11€ СБЗДаВБ и вБсе постави на вБсакомБ богозаконии, и (љсаки образЂ Светгж Гори ирЂнесе †свон-: отЂЧЂство киновик\ми, игоумешшми, сихистариими , погемаго светБШмв доухомБ вб оустћхБ праведБНБШХБ ВБсегда им-ћге вб срБДБци свогсмб и того силош ВБсе иа благочБстБие приведе". Тако радећи « онб украси сво№ отбЧБСТВО блаГОВ '1 .рИ1 €\!б и св г 1>тблнимн црБквами полш и оудолига и брБда, ид^же не достиже црБкве СБтворити. тоу крвстБ постави, да на вБсакомБ м'1'.ст1', име божиге прославлк\етв се." 1 Једном утврђено хришћанство у нашем народу, изменивши му у многоме појмове и обичаје, посгавило је нову основу, одредило собом нови правац за развитак духовног живота његова. Утврдивши хришћанство у своме народу, Св. Сава је тиме јако иомогао делу свога оца, Стев. Немање, јер је уједињење растурених српских племена поставцо на сигурнију, трајнију основу, него што је то политичка владавина. Управо рад Св. Саве стоји у тесној вези с радом Ст. Немање ; они један другога поиуњују. Кад ,је трудом Ст. Н. српској држави осигуран мир унутрашњи и подигнут углед с поља, тиме је уједно и створена могућност, које дотле не бејаше, да се у срп. народу, на темељу црквене образованости, јави и развије књижевност. Дотле је цео народ потребе црквене подмиривао просто преписивањем потребних му дела, које налажаше у суседној бугар. књижевности, која је већ била ироживела своје цветно доба. За време Ст. Нем., и баш радом Св. Саве, јавља се у нас књижевна радња, којој је Свети Сава и први зачетник. Његовим радом је обележеи доцнији правац развијању наше старе књижевиости, како у језику, тако и у садржини. Пошто се она развила на темељу г писмености, која нам је дошла из Византије нреко Вугарске, то је за књижевни језик усвојен стари словенски језик срп. редакције, који је дотле већ био израђен и употребљаван у преписној радњи. Изазвана пак на првом месту потребама црквеним, наша је стара књижевност била поглавито религиозно - философско - моралног ') Дом. Љн1. етр. 204 — 205.