Просветни гласник

125

речницима, него и у другим књигама. 8 ) Осем тога има и таквих примера, да су стари писци врло често бележили каквим знаком и дуг слог без акцента, а то зато, што им се чинило да је дужина вокала вредна тога®). Због тога су они више пута бележили дужину, а акценат не, но чему можемо судити, да дужину од акцеита несу поуздано ни разликовали. Данас је врло тешко одредити какав им је акценат који знак значио. У њиховим примерима нема ничега одређенога, ништа заједничкога. Сваки је писац бележио по свом нахођењу, онако, како је мислио да ће бити добро. Неки су пак одњих врло често писали ио два консонанта и вокала било нехотице или просто од беспослице ! Ту мисао утврђује и Ст. Новаковић, 10 ) говорећи о акцентима наших штампаних књига, кад вели, да је псила већином знак «за параду'\ Сад се, на основу дубоких истраживања о историји наше акцентуације, која учини Даничић, а с њим у неколико Маретић и Новаковић, — може поуздано тврдити само то, да су знаци за акценте у свију старих наших писаца стављани над слогом, који се највише истиче у речи. Први су иочеци бележења веома замршени, и сада се, на основу примера и стихова, никако не може реконструисати слика ондашње акцентуације. Томе је најјачи разлог, што испитивалац нема ничега чврстога ни поузданога, о шта би се могао ослонити. •Да видимо како су акценат разумевали и унотребљавали граматичари наши до Вука. Прву граматику нашега језика написа. како се данас зна, један туђинац ради својих миснонарских смерова, по имену Бартол Кашић 11 ) године 1604. Он у тој граматици својој говори у глави четвртој врло кратко о акценту, али то, и ако је кратко, опет је врло карактеристично и спомена г.редно. Акценат му је тројак : а) а си1и$ : нпр. у Риму, у граду ;

8 ) Из тога се види крајње несавршенство, јер се тако овај акценат не би могао обележити, кад за наглашеним самогдасником долазе ио два или више сугласника и самогласника. ') П. Петрачић вели наједном местуово: »Уоса1>и1Ј8 аДуеЛиаШег вишрИз ассепЈит §гаует а<Шћш, аси1о уего е1 мгситЛехо 1оп§Ии(1тет бу11а1)агит (1е81диа\'1 аЛ 1'асШогет 1е§еп<Н тоаит итд.*.

10 Ј «Акценти штампаних црквено-словенских књига,

црногорских и млетачких*. У Београду, 1877. стр. 149. Шго је врло знатно, он у овој расправи својој долази до закључка,

да се на рукописима нашим, носле Константина Философа,

ииди цела грчка систсма акцентуације.

"ј »1п81ЈЈиНопев 1ш§иае Шупсае<,Н1>п II. Кошае, 1604.

6) дгао'15 : нпр. вода; в) ргд1тас1жиз 8си гп[Чехиз : ппр. мед. Дакле, нагиње чакавској акцентуацији. Италијанац Дела-Бела у предговору к своме Речнику 12 ) разликује три акцента : 4 , ', л ц назива их терминима, који одговарају самим знацима (§гауе, аси!;о, сЈгсопЛебво). По његовим речима граве означава сажет изговор, без икакве модулације или повншавања гласа, нпр. вуагћа ропозпо итд. На слоговима акутом обележеним -глас се повишава, ннр. гШо, 1ак/, с(јеу6јс1са итд. ЦиркумФлекс пак означава дужину и извесну модулацију гласа, нпр. гика, кагаМ, ћга(1а итд. 13 ) Осим тога напомиње да акценат у језику српско-хрватском служи и за разликовање значења двеју једнаких речи. Али најзнатшгје је то у овога писца, што је први објавио и неке законе о акценту, који ни дан данас несу изгубили сваке вредности. После Кашића вредно је споменути славонца Рељковића., 14 ) који за кратке слогове или нема никаква знака или их је бележио са два сугласна. За дуге слогове узео је : а)уже, узда; б) кбст, вук ; б) ^: дуга итд. Прво му је а сШиз, друго дгмлз. и треће слгситЏехш или к па<1ћгГиеп Ђ . Пз овога се види даРељковић нијезнаодареч «дуга п треба акцентовати истим знаком којим и уже, и да речи : кост, вук имају у истини акценаг други, а не онај који им он даје. Осим тога има напомена, да се неке речи могу «на два начина разумети, ако им акцента не забележимо" и за нример наводи речи: «тежак'> (вирвћ) и тежак (а(1ј.). 1в ) Али је врло занимљиво једно ново, дотле необ]ављено мишљење, да је «надкривени )} акценат (л) састављен из два друга, и то ради продужења вокала. Најпоеле, има у њега напомена о промени акцента и «скакању" његовом на предлог. Познији писци речника Волтиџи и Стули у назатку су, што се акцената тиче, према Дела-Бели 14 ). Први употребљава само оштар 12 ) Шгмпапо ИаНапо 1а1шо ЈШг1со. 1п Уепег1а. 1728. ,3 ) У Речнику је бележио акценат код сваке речи, али има врло много ногрешака (в. Брандт. Начерташе итд. стр. 74.). 14 ) »Моуа 81ауопбка 1 ј ^јшасвка §гатта(лка.... (1игсћ Ма1ћ1ат Ап1отит КеЈкоУкћ«. \\'1еп. 1774. 1Ј ) Као тто се види , и он погрешно акцентује реч тбжак м. тежак. Оваким иогрешкама изобилују и сви остали стари нисци. 16 ) Види: УоШ^п Јобе. К1с8081оупЈк. 1Ј Весви. 1802. и ЈоаМго.а 81иШ Оићгоусаапјпа Бјесб081оује. 1Ј Сићго^шки МВСССУ!. —