Просветни гласник

126 нлука и

акценат, не разликујући га од краткога. и обележава га са два сугласна. Стули пак уиотребљава граве ( ч ) за кратке слогове и знак - (обичан просодијски знак за дужину) за дуге, али не разликује дуг акценат од високодугога.") Има још једна књига коју би ваљало овде поменути. То је наука о просодији од Луке Милованова. .'") Као што се зна, ова је књига била у рукама Вуковим, али Вук у предговору вели, даје 1814. године поправљана, те се данас не зна поуздано, да ли је Вук онај параграф о акцентима у «Писменици" својој радио, не користећи се рукописом овога дела. — Говорећи о самогласницима у почетку своје књиге, Лука се дотиче и иитања о акцеитима (« пригласилима и ), и вели да су четири различна : а) ' ассеп!,п8 рго1опдан8 (одулБујуће); б) л ассспк18 8ирегрго1оп§ап8 (преодулБуЈуће); в) 4 ассеп1 ;и8 е1еуап8 (подижуће) и г) ~ ассепШз 8иреге1еуапз (преподижуће). Примери су му ови : рана (сИе К т аћгиид), рана (с1ег ^аћгип^еп), рана (сће ЛУипс1е), рана (с!ег ЛУипс1еп). Уза сваки знак додато је објашњење самога изговора и навођене су реченице, да би се могла опазити и разлика у значењу. Ово је у главном кратак нацрт науке о натпој акцентуацији до Вука. Може биги да ће се наћи још какав му драго спис, у коме ће бити помена о акцентима, али мени досле није иознат ни један. У осталом, и ово оволико довољно је, на да се опази, да до Вука Караџића има у иашој књижевности покушаја и у акцентуацији, као и у свима осталим гранама књижевних производа, али да нисци још не беху у стању одвојити се од традиција периода, који су им претходили. 2. Појавом Вука СтеФановића Караџића настаје нова еиоха и оштар прелом у књижевности српској, особито што се тиче обрађивања језика књижевнога. Књижевност нам ") Види : Брандт, Начерташе итд. ,8 ) »Опиг настављења к србској сличноречпости и сдогомјерју иди иросоД1и*.... издао Вук Сте*. Караџић, у Бечу 1833. — Будимска цензура сиречила је штампање ове књиге 1810. године за то, што је она тражила онаку исту реФорму српскога правописа, какиу и Мркаљево »Сало дебелога јера. ж Вук се нознао с Л.уком још год. 1814. и добио рукопис. 11, тек иошто је Вук својим радовима прокрчио пут повом нравонису, могао је 1833. издати на свет ову књижиду, чији је писац још 1827. г. свој мученички жипот био завршио. —

настава

иостаје чисто народном, одбацивши своје старо рухо, које су јој дали „Славено-Срби". Вук се одваја од старих традиција и обраћа се живом. народном говору. У првом раду свом. који се тиче језика, 1 ®) има особпт иараграф за акценат. У томе је параграфу Вук. тако рећи, нозајмио од Луке Милованова науку, да имају четири акцента (пригласила) : одулЂугуће () : дуга, воз, струк ; преодулЂугуће (и) : десет људи, кбња ; подижуће \ )\ нбга, вбда; иреподижуће (""): благо, злато и т. д. Модостаје му, дакле, нотребнп знак а знак л сувишаи је, јер у оним примерима акценте треба белзжити: људи, кбња; криво је бележено: вбз, струк, место: воз. струк. Карактеристично је то, што он, као и Л. Милованов, има три знака за акценте надугим слоговима, а само један за акценге на кратким. То се може лепо видетииз ових гђоимера, које он наводи : «ја сам несрећна друга ; нас има седам друга ; ово је лака и лена друга (вретено) ; ово је писмо од мога друга". У првом издању Рјечника 2м ) као и у <( Писменици", има она четири акценга : \ ', а. Само у Рјечнику нема више иогрешака у бележењу тих акцената, као што је било у (( Писменици". А има већ и бележака, да је кратки акценат двојак, и да тим двојакпм акцентом неке речи и добивају различно значење : бацати 1еш1;ег рип^еге), бацати (јасеге) ! ; јарица (сареИа), јарпца (1гШсиш аев1:1 уит). 21 ) Осим тога опажа да неке именице у неким падежима имају 4 а у неким ", иа наводи : вбда — вбде, —■ вбди — вбду вбдо — вбд (')М — вбди ; вбде — вбдама нтд.; тако исто, да неке речи могу имати и по два акцента: бвчар, радим итд. Ону разлику двају кратких акцената у Рјечнику бележи само у онаким речима, којима различним акцентом постаје и значење различно. Према томе он речи: бвчар, књижар бележи овако : овчар, књижар, подразумевајући да је ирвп слог 1 увек кратак. Вредно је знати да Вук у Рјечнику акценте не зове «пригласилима )} , него (( ударенија гласа". На једном месту напомиње за ^ и вели: кад год је он на трећем или четвртом слогу, онда пред њим на једном слогу мора бити ": ратар, госпбдар ; те за ]> ) »Писменица србскога језика, ио говору нростога народа, нанисана Вуком СтеФанонићем — Серб1аицем. У Виенпи 1814.* -°) На свршетку ог.ога рада, биће потпуно исписани натииси свима знатнијим сиисима. -') Кас! ји^оа!. Ак. ТјХХУП. —