Просветни гласник

наука и

слише да се тако звао Финансијални чиновник, а она, као и грчка егУ01)%ос, којој одговара, значи дворскога чиноваика. У дјелу ]е Даничићеву намјера да се уклоне таке тегобе, које су у језику, и вал>а признати да му је то изашло за руком са свијем изврсно : у томе га потпомаже љегово темељно знаље словенских језика и његово свуда довољно познанство с онијем језицима, из којих су примали Срби ријечи. Сваки лист ове нрве свеске засведочава помњу и филологијску тачносг у писца: нека се примјера ради, погледа у чланке : а, ако, асара, баштина, благ^, ближика и т. д. Али би врдо погријешио ко би мислио да ова књига има вриједност само за језик; јер је писац узео и сва имена људи и мјеста, и с тачношћу, којој со доиота ваља дивити, побиљежио сва мјеста гдје се налази које име. То чини те историк и геограФ управо не може бити без ове књиге. 1Јисацсе није плашио од труда да имеиа историјских љул.и кад кад норемећена освијетли, и да би то могао учшшти, ваљано се обзирао ао историји својега народа ; исту је пажњу обратио Даничић и на геограФска имена, која је помоћу свијех извора, које има, и самих по све нових, свуда рад одредити колико се год може. Погледајмо за лична имена ; ашер!>, аистерч, а за имена мјеста : ар^хилквица, бан\\, батоуси и т. д., па ћеш се лако увјерити да имамо посла с дјелом, које је разумно засновано, с великом тачношћу и темељним знањем изведено, тако да без њега не може бити нико, ко се бави старином српекога народа, — које тек праву вриједноет даје познатим до сада изворима за историју српскога народа, чинећи да се могу с коришћу употребити, и које ће бити ностојан споменик научној озбиљности својега писца. И ја сам пређе имао намјеру освијетлити начином којим је овдје учињено српске документе које сам издао, и посао мој још прије неколико година бјеше далеко напредовао, кад ме други послови сметоше те га не могох наставити: а сад разгледавши прву свеску дјела Даничићева могу са свијем миран оставити на страну свој одломак. Да бсг да писцу, који је за српски језик а сад и за старине својега народа стекао високе заслуге, да скоро сврши започети посао! У Бечу, 21. марта 1862. Ф. Миклошић..

настава НЕШТО 0 СРПСКИМ АКЦЕНТИМА (КРАТКИ ПРЕГЛЕД) ОД Гргура М. Јакшића фил. III. годипе ».... <1аб зег1 )1зсће ћа1 ћшзЈсћШсћ Дјезег то(1ЈвсаИопеп с!ег \оса1е шИег а11еп з1аујзсћеп, ипД 1сћ теаге уегзисћ1 ги за^еп ићегћаир1 ипкег а11еп ћекашиеп зргасћеп (1еп 1'ејпз1оп ипс1 2аг1ез1еи ог&апјзтиз." М1к1озГсћ. \ г ег^1. БаиИ. 1852. р. 317. (наставак) 3. Осим Вука и Даничића јављало се, на пољу штокавске акцентуације, још доста вредних радиика ( 2В ). Опћи ресултат њихова истраживања слаже се потпуно с поставком Даничићевом, да имамо четири акцента : два кратка и два дуга. Кратки су : а) (кратки), који се изговара кратко, обичним гласом, гшр. у речима: вода, магла, ускрс итд.; 6} 44 (оштри), који се изговара такође кратко, али јачим и вишим гласом, нпр. у речима: слога, слава, к)'ћа итд. Дуги су: а) (дуги), изговара се обичним дугим гласом, који расте на више, ннр. у речима: рука, сабор, страна итд.; б) " (високодуги), изговара се гласом, који је у почетку најјачи а после пада на ниже. Између акцената кратких и дугих има и сличности. Тако акценти " и', ио своме изговору, слични су у томе, што им се глас почиње слабије па расте на више (сгевсепс1о); а акцеити пак " и ~ слични су у томе, што им је изговор у почетку најјачи, а после поступно слабији (с1есге8сеш1о). Ово међусобно подударање може се са свим згодно изразити овом Форшулом ( 30 ) : а : а = а : а или 8, I Ој •— а а (( а : а = а : а Осим овога дуги су акценти Г и "ј слични међу собом у толико, што су оба сложени: дуги акценат (') из једне обичне 29 ) Сваки ће бити помевут на свом месту. 30 ) На ову је мисао први дошао В. Јагић у раслрави св .јој: ,Рага1е1е и ћгуа(;8ко-згрзкот иа^азгуапји* (ЕаЈ XIII).